Maska - Piter Bogdanović (1985)

Danas u svetu filma (i drugih umetnosti) postoji jedna, poprilično razvijena grana biznisa, u kojoj se "umetnici" mediokriteti tendenciozno bave manjinama, različitostima i ostalim politički korektnim sranjima. To su obično filmovi pamfleti, snimljeni isključivo za jednokratnu upotrebu u skladu sa aktuelnim društveno političkim zbivanjima. Problem je u tome, što se takvi filmovi besramno nagrađuju na prestižnim festivalima, iako suštinski nemaju nikakvu umetničku vrednost.

Kada je Piter Bogdanović davne 1985.godine snimio "Masku" politička korektnost kao umetnička kategorija nije postojala. Bližio se kraj hladnoratovske epohe, ali to tada još uvek niko nije znao. Međutim, time se isključivo bavila A produkcija. Veliki umetnici i filmmejkeri poput Bogdanoviča prilazili su temi različitosti kao arhetipskoj, a ne društveno aktuelnoj, te su zbog toga takvi filmovi, iz tih vremena, nosili težinu antičkih tragedija. Tu pored ovog mislim i na Linčov "The Elephant Man" iz 1980.godine.

Kada razmišljam o ovim filmovima, činim to sa izvesnom dozom neskrivene nostalgije, jer se sve dešavalo u vreme kada je Šer još uvek bila vrhunska riba, a Sem Eliot dasa za medalju. Takođe bio je to prvi susret sa sjajnim Erikom Stolcom i bajnom devom Laurom Dern. Takođe, nikako ne mogu smetnuti sa uma da se sve dešava 1985.godine kada Piter Bogdanovič ulazi u rat sa producentskom kućom Universal Pictures, zato što su iz filma izbačene dve scene, a pesme Brusa Springstina zamenjene pesmama Boba Sigera. To je bio rat, koji je na duge staze Bogdanovič nažalost izgubio. Možda bi neki zlonamerni psihijatar takvu "bandoglavost" objasnio Frojdovom rasističkom teorijom patogenih teritorija (balkanski gen). U svakom slučaju, ako zanemarimo trivije i Bogdanovičev nervni slom, "Maska" je odličan film koji ostavlja mnogo jak utisak. Priča o mladiću Rokiju (Erik Stolc) koji pati od (ne)izlečive bolesti koja mu je deformisala lice, a čija je duhovnost, prožeta hiperesenzibilnošću, daleko ispred većine koja ga okružuje. Život sa labilnom kevom koja ga obožava, ali koja nije u stanju da podnese njegovu nesreću bez narkotika; druženje sa bajkerima velikog srca i san o bajkerskom obilasku Evrope; ljubav prema slepoj devojci (Laura Dern), kao i Rokijeva lična tragedija, probudiće u svakom gledaocu plemenito osećanje koje će ga posle odjavne špice zaista učiniti boljim čovekom. To je ono što Piter Bogdanovič zna i ume, a što drugi samodopadljivi dekadenti ne znaju i ne umeju. Imajući u vidu sve nesuglasice autora sa ostatkom ekipe, "Maska" je ipak zadobila kultni status koji se mirne duše može svrstati među najznačajnija remek dela generacije autora Novog Holivuda. Makar ga ja tako tretiram, a za druge me nije briga.