Produženi koncertni vikend

1.TINARIWEN

Sve je krenulo u četvrtak (22.03.2012) kad su nomadsko berberski bluzeri "Tinariwen" iz plemena Tuarega, održali veličanstven koncert u Domu omladine Beograd. Da, to su oni Tuarezi koji su štitili Gadafija, a pre par nedelja na severu Malija zauzeli vojnu bazu i nekoliko gradova. Ljudi buntovnog senzibiliteta u čijoj muzici živi nepokorni duh Mulai Ahmeda er Raisulia kojeg je isto tako veličanstveno odigrao Šon Koneri u epskom klasiku Džona Milijusa “The Wind and the Lion”. Kažu da ih još nazivaju Imazigeni što bi u prevodu značilo „slobodni ljudi“. Zanimljivo je što se koncert odigrao baš istog dana kada je u Maliju, nezadovoljna vojska, zbog ustanka njihovog plemena izvršila državni udar. To se nije odrazilo na pustinjski bluz koji su nam te večeri priredili. Meni je bilo malo trulo zbog tog državnog udara, ali sam posle shvatio da oni na stvarnost gledaju drugačije od čoveka koji pripada zapadnom svetu. Kod njih nema patetisanja i žalopojki kroz političke poruke. Istorija ih je naučila da se nose i sa najvećim nedaćama. Pravi ratnici. Sada su negde daleko od kuće i svoju svirku ne dovode u pitanje. Umeto mačete nose električne gitare i timpane. Srce im je i dalje među Raisulijevim ratnicima i jebe im se što niko od beogradskih hipstera (kojih je te večeri bilo kol’ko hoćeš) ne sluti šta im se u dušama zbiva. Nisam znao ni ja, ali mogao sam da nagađam. Koncert je bio odličan, ali to je tek početak.

2.The Godfathers

U subotu , dva dana kasnije, na istom mestu nastupili su legendarni “Godfathers”, bend koji mi je svojevremeno otkrio kako se pravi kosmički hit sa divljim bubanjarskim uvodom i gitarskim rifom koji zvuči oštro i buntovno poput britve kojom je pukovnik Kurc brijao glavu u Apokalipsi. Autentična londonska punk rock atrakcija iz najboljeg perioda osamdesetih. Pabska atmosfera i hektolitri piva. Zvučno su se malo ofucali, ali nisu bili loši. Najviše su se evocirale uspomene na kultni album iz 1989. “More Songs About Love & Hate” koji mi je u sećanju ostao kao album sa najfascinantnijim omotom, koji se u to vreme nalazio među pločama lokalnih gradskih faca kojima je rokenrol bio neka vrsta religije.

3.The Buzzcocks

Odmah posle Godfathersa, sa prvog sprata spuštam se u podrum, ne bih li uspeo da vidim i čujem britanske punk legende The Buzzcocks. Ulazak u salu je napet. Velika gužva. Ljudi su željni dobre svirke. Nekako uspevam, uz pomoć prijatelja, da upadnem na balkon velike sale. Na stejdžu potpuni spektakl. Buzzcocks energično odvaljuje. U publici opšta šutka. Pada mi na pamet priča “Piter Šeli” Patrika Marbera iz zbirke “Razgovori sa anđelom” koju je pre petnaestak godina priredio Nik Hornbi. To je nostalgična i sentimentalna priča o klincu pankeru iz predgrađa i njegovoj devojci - pankerki koji 1978.godine uz preslušavanje singla Buzzcocksa imaju prvi seks u životu. Sećate se vašeg prvog seksa? Obično su takva iskustva trapava i šljampava, ali je ejakulacija eksplozivna. Sinoć su Buzzcocks eksplodirali na beogradskom stejdžu. Reče jednom jedan pametan čovek da rokerima nikada ne treba gledati u krštenicu. Godine nisu važne. Mnoge neverene Tome nisu sinoć došle na svirku misleći da pedesetogodišnjaci ne mogu da izvedu ono što su mogli nekada. E pa drugari, bila vam je loša procena.