GVOZDENA PESNICA - Walter Hill (1975)

Evo jednog mog prikaza koji je 27.02.2011.objavljen na sajtu Trablmejker. Kako se već izgubio u vrtlozima mreže, red je da ga sačuvam i ovde, gde mu je zapravo mesto.

Dok nam naši vlastodršci valjaju halucinogene bajke, beli svet je objavio da je velika ekonomska kriza završena. Ovog puta je prošla bez velike depresije, za razliku od one tridesetih godina prošlog veka, ali svet ne bi bio tako zanimljiv i šaren, kada ne bi postojale poslednje oaze takvog stanja, koje poput Srbije, dvadeset godina ne izlaze iz hronične depresije izazvane ekonomskom krizom. Kako je preživeti i kako je pobediti, sigurno nećemo saznati slušajući raznorazne kriptofilozofe, analitičare i ostali ološ koji se ne skida sa TV ekrana poslednje dve decenije. Možda ne bi bilo loše lečiti se (ponovnim) gledanjem nekih filmova koji tematizuju veliku depresiju. Takve priče deluju umirujuće, iako te rade adrenalinski, u slučajevima kada ih se dohvati Walter Hill.

“Hard Times” (1975) ili “Gvozdena pesnica” kako su ga onomad u SFRJ distribuirali, prvi je film Waltera Hilla. U pitanju je priča o preživljavanju u doba velike depresije, tridesetih godina u Americi, umotana u oblandu akcionog street fight filma. Glavni junaci su Chaney (Charles Bronson), misteriozni hobo koji ume da razbija njuške za dolare i Speed (James Coburn) jedan od najharizmatičnijih “son of a bitch” asova starog Holivuda. Taj mitski Holivud, u kojem su se pravili najbolji filmovi na svetu, bio je živ sve dok su u filmovima igrali glumci poput Bronsona i Coburna, i dok su u producentskim foteljama sedeli ljudi koji su pored novca voleli i filmove. Kasnije je krenuo sunovrat, ali to je već neka druga priča. Elem, Chaney je ulični fajter koji se tuče za novac u napuštenim fabrikama, po lučkim dokovima i ostalim ilegalnim ćumezima koje su držali savremenici Al Kaponea. Speed je njegov menadžer, inače nepopravljivi kockar, koji kao magnet privlači nevolju, ali čijem se šarmu i suštinskoj pozitivnosti ne može odoleti. Setite se samo njegovog (Coburnovog) osmeha. Čak i kada je kod Peckinpaha ubio Bilija Kida, niste mogli da ga otpišete tako lako. Ovde je upao u nevolju sa lokalnim New Orleans gazdama, a Chaney će mu biti jedina šansa za izlazak.

Hillovo remek delo je poslednji film koji je izrekao pesimističku slutnju po kojoj više neće biti prostora za autentične B filmove. Kao da je osetio da će u budućnosti forma (tehnologija) biti važnija od suštine (umetnosti). Uostalom, sve možete da proverite sami i uverite se zašto je Walter Hill jedan od najznačajnijih starozavetnih holivudskih reditelja. Nije on bez razloga odradio pripravnički staž kod Sama Peckinpaha. To su bili dani pravog Holivuda čije uskrsnuće s nestrpljenjem očekujem. Hard Times je obavezno štivo za svakog filmofila.