уторак, 6. јануар 2015.

Cold in July - Jim Mickle (SAD) 2014






Reditelj Jim Mickle je autor koji ima izraženu sklonost ka poetici žanrovskog B filma, a svojim novim ostvarenjem dobio je šansu da ambicioznije izrazi svoje divljenje prema uzorima, među kojima, rekao bih, prepoznajemo omaže Volteru Hilu, Džonu Karpenteru, Džozefu Rubenu i Polu Šrederu. Njegov „Cold in July“ može se, ovako ili onako, porediti sa nekolicinom najznačajnijih ostvarenja slične poetike novijeg vremena, poput filma „Joe“ Davida Gordona Greena, „Red Hill“ Patricka Hughesa, „Out of the Furnace“ Scotta Coopera ili „No Country For Old Man“ Braće Cohen. 


 Ovde je reč o adaptaciji romana Joe R. Lansdalea koji su u scenario pretočili Jim Mickle i Nick Damici. Radnja je smeštena u mali teksaški gradić 1989. godine, a sve počinje jedne noći, kada je mirnog porodičnog čoveka po imenu Rich (Michel C. Hall), probudio provalnik. Provalnik je popio metak u glavu (u oko), dok je Rich popio životni preokret koji će mu uzdrmati lagodnu poziciju autentičnog američkog malograđanina. Provalnik je nečiji sin, a taj sin, logično, ima oca. Otac je upravo izašao iz zatvora, zove se Ben i igra ga neko ko je morao biti faca. Logično je da je za tu ulogu izabran Sam Shepard. Zašto Shepard?! Zato što je velika faca. Onda je Sam Shepard, odnosno tata Ben, rešio da malo sedne na život Richu, ali zahvaljujući ulozi lokalnog šerifa (igra scenarista Nick Damici) dolazi do potpunog obrta, koji će nam kasnije razjasniti još jedan preokret. U priču ulazi i privatni detektiv Jim Bob (jebeno dobri Don Johnson), Benov prijatelj sa ratišta iz Koreje, inače teksaški kicoš sa belim šeširom, kaubojskim čizmama, košuljom kakvu je nekada furao Gram Parsons i crvenim kadilakom iz kojeg trešti muzika. Njih trojica, sudbinski povezani, uleću u nešto što će ih odvesti do tačke posle koje više ništa neće biti isto. Ta tačka predstavlja raspukli čmar sistemske korupcije u kojoj se tale FBI, lokalni panduri i bolesnici koji proizvode snuff pornografiju. 

  
Imajući u vidu sve navedeno, publika dobija kvalitetnu priču sa zanimljivim zapletom, stilizovanim nasiljem, inteligentnim humorom, mirisom baruta koji budi nostalgiju za pekinpoovskim vremenima i završnicu poentiranu antičkim motivom. „Cold in July“ je pravi bioskopski film, lišen intelektualističkog umetničarenja, a takvi filmovi se u današnja vremena ne propuštaju.
 

17 коментара:

  1. Jedan majstor B produkcije Leone napravio je poslije remek djelo - Bilo jednom u Americi. I njegov glumac (Istvud) postao je zadnji frajer umrlog Holivuda. A ima i obrnutih slucajeva...Karpentera sam gledao ui mlađem dobu, Hila nikada nisam volio, a Pekimpo..Eh Sem..

    ОдговориИзбриши
  2. Uf, ovaj film je sjajno počeo, prva polovina je do jaja. A onda druga polovina potpuni promašaj, šteta. Iz napetog trilera ušlo se u nešto neobjašnjivo za mene i jedva sam ga odgledao do kraja, na silu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Legitimno :). Mada imam utisak da zbog dostupnosti svega što se može videti ljudi danas žele da gledaju samo remek-dela. Kao da su izgubili strpljenje za "obične" filmove kakve smo nekada gledali u bioskopu 20.oktobar. Grešim li? Moja žena, na primer, ne može da gleda film ako posle 20 minuta ustanovi da nije za pet zvezdica.

      Избриши
  3. Ma, Đole, nije to u pitanju. Ja volim ovakav tip film, Sem Šepard je opasan, priča u prvoj polovini je fenomenalna, pravi napet moćni triler. E, onda se nešto dogodilo i sve se izokrenulo kad je glavni lik spasio Šeparda na pruzi. Posle toga mi više ništa nije bilo zanimljivo ni napeto. Scenario je sjeban od tog trenutka.

    ОдговориИзбриши
  4. Taj obrt je bio neočekivan ali nije mi pokvario užitak. :) Inače posle ovog filma odgledao sam ponovo kultni sf/horor The Blob, verziju iz 1988. i vratio se skroz u najlepše bioskopske godine.

    ОдговориИзбриши
  5. Ja sad skidam The Drop, videćemo kakav je.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Čuo sam da je dobar. Javi utiske.
      Proveri i ovaj kažu da je ok, drugari su ga gledali.
      https://www.youtube.com/watch?v=uTRCxOE7Xzc

      Избриши
  6. za ljubitelje ne-remek-dela, zaguljeni prošlogodišnji zicer je bad country http://www.imdb.com/title/tt2350892/?ref_=nm_flmg_act_3 iako je cold in july objektivno bolji, meni je ovakav tip b filmova subjektivno mnogo draži, sa sve rupama u priči

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. zapao mi je za oko pre par dana kada sam video trejler. met dilon, vilijem defo, tom berindžer... najbolji kučkini sinovi b produkcije. :) to ćemo pogledati, iako je garantovano rupičast, ali ima neke lepote u tim rupama.

      Избриши
  7. B produkcijom su se bavili mnogi. Uzmite Čehe.Ljudi nisu svjesni koliko je dobrih filmova iznjedrio taj talas čak DO DANAS. Niti znaju sve autore. Za Japance to isto važi, pa Nijemce (esktra živahana kinematografija u zadnjih desetak do petnaest godina) itd. Šta je Kaurismaki nego izuzetna B produkcija?! Mada, šta B prokucija uopšte znači - niskobudzetno, bez umjetničkih pretenzija ili nešto treće. Jer,postoje i " zabava - film" kao i "propagandni filmovi" (veliki dio nove produkcije Holivuda).

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Skaramuše, druže stari, ja B produkciju vezujem samo za američki žanrovski film do devedesetih godina. To je ono takozvano "đubre" koje je na oko površno i glupavo, ali je u stvari do jaja. Ima tu i ideologije i zabave i političke nekorektnosti ali je sve upakovano u dramaturgiju termita kako bi mogao da ga gleda i šloser i dokrot nauka. Karusmaki nije B produkcija, on je ozbiljan autor koji snima prave umetničke filmove koje ja takođe volim. Ne volim umetničarenje, a takvih ima puno među savremenim rediteljima.

      Избриши
  8. B produkcija u umjetničkom smislu ne postoji. Ili imaš ili nemaš METAFORU, koja cini razliku između života i umjetnosti. Ili imaš duplo dno i STIL, ili ti nikakve pare ne vrijede. Otuda Aki naravno nije umjetnička B produkcija, ali jeste tzv. andergraund. Art. A art je danas kao sakupljalište ranih Hrišćana. Slabo posjećeno i često izloženo poruzi. Ali, ima to i dobrih strana. Što se tiče umjetničarenja...I u artu imaš loše šegrte i prave majstore.Ipak, ono što čini razliku između lošeg arta i loše propagande i zabave, sa druge strane, jeste NAMJERA. Prvo ima dušu, a drugo je obezdušenje za dobru lovu. Zapravo, i A produkcija zabave i propagande (ZIP) ima iste odlike kao i njena B produkcija, samo je bolje upakovano. Rigidan sam u tom stavu. Film je za mene sklop više umjetnosti - slikarstva, književnosti, pozorišta itd... Postoji razlika između autora i režisera. Drastična.

    ОдговориИзбриши
  9. "B produkcija u umjetničkom smislu ne postoji."
    Slažem se. Naravno da i među takvim filmovima ima pravog smeća, ali i vrednih ostvarenja.
    Što se tiče Arta, isti je slučaj. Ima tu pravih remek-dela ali i gomile neviđenih gluposti. Ne znam koliko imaš uvid u autorski film, ali ja od polovine devedesetih pratim sve moguće festivale na kojima se mogu pogledati autorski filmovi i zaista je to mesto na kojem sam pogledao puno dobrih filmova, ali i puno prosečnih i loših. Poenta je da nije svaki američki žanrovski film smeće samo zato što dolazi iz Holivuda, niti je sve što se zove autorski film i dolazi iz manjih kinematografija bezuslovno Art.
    A što se tiče razlike između autora i režisera, ona svakako postoji. To je nesporno.

    ОдговориИзбриши
  10. Meni jedno veliko gubljenje vremena, scenario nema nikakvog smisla. Potencijalno dobra prica pretvorena u mucenje, previse je suplje, ipak mi takvi filmovi nisu simpaticni .
    Zao mi je sto sam ga gledala...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Zlato, nadam se da vas nisam ja direktno naveo na veliko gubljenje vremena? :) Šta je dva sata života? Ništa! Nemoj žaliti.

      Избриши