Fliper i Džu-Box su dve sprave koje su doprinele padu komunizma u zemljama istočnog bloka, više nego bilo koja ozbiljnija akcija CIA ili onih nekoliko knjiga Solženjicina, Kundere i Gombroviča. Dobro, možda preterujem, ali ima tu bar malo istine. Prvi fliperi u SFRJ pojavili su se krajem sedamdesetih, dok su osamdesetih postali sastavni deo svakog pristojnijeg kafića ili noćnog kluba. Ubrzo su krenule da se otvaraju i fliperane u kojima je bilo spakovano po deset-petanest flipera, i gde se skupljala šarenolika ekipa, sastavljena od lokalnih protuva i finih mladića, srednjoškolaca, studenata, narkofila, šabana i profesionalnih danguba.
U gradu u kojem sam odrastao, prva fliperana se otvorila negde 1985.godine. Gazda je bio neki lik koji se tada furao na "novi romantizam" fazon. Izgledao je kao deo ekipe koja se vucarala sa članovima grupe Duran Duran i Kaja Goo Goo. Bio je pomalo šminker, tako da smo Krle, Crni i ja bili ubeđeni da je tip stopostotni homoseksualac. Mi smo tada bili treći-četvrti razred osnovne škole, ali smo znali da postoje i gejevi zbog Stivena iz Dinastije i Rok Hadsona kao prve maskote AIDS histerije. Međutim, ubrzo se ispostavilo da je tip bio strejt, jer smo provalili da kreše neke od pristojnijih cica u gradu. Šminker je u stvari bio tzv. jebač presretač. Ne znam šta je danas sa njim. U međuvremenu je napustio grad i više ga nikada nisam video. Elem, u toj fliperani su se skupljala deca sa glavne ulice koja su igrala flipere do kasno u noć. Mi smo na fliperima visili preko dana, u prepodnevnim satima, pre odlaska u školu, i posle škole od petice do osmice-devetke. Lovu smo dobijali od matorih na kašičicu, ali znali smo često da, bez njihovog znanja, atakujemo na njihove novčanike, ili štekove koji su se nalazili na sigurnim mestima u kući. Tada se imalo malo više nego danas, tako da nisu mogli da provale "pozajmicu". Za tadašnjih 1000 dinara mogao si da se odvališ od igranja, i usput da popiješ nekoliko koka-kola.
U fliperani se uvek puštala dobra muzika, odnosno bilo je tu svega i svačega, ali nije bilo narodnjaka i bosanskog pastirskog roka, tako da iz današnje perspektive mogu da konstatujem da smo bili srećni klinci što naše neukaljane duše nisu bile izložene teroru seljacizma, bar na takvim mestima. Sve je mirisalo na duh grada, a poseban štimung enterijeru davali su izlepljeni filmski plakati holivudskih filmova iz osamdesetih - od Konana Varvarina i Blejd Ranera do Ajkule, Ramba, Osmog putnika i Vatrenih ulica.
Prvi fliper je napravio/patentirao britanski istraživač sa stalnim boravkom u Americi. Tip se zvao Montag Redgrejv, a sve se to desilo 1869.godine. 1989 godine srušen je berlinski zid, a krajem devedesetih fliper je prešao u oblik video igrice. Fliperane više ne postoje, ali po koji primerak dobrog flipera i dalje postoji u nekim gradskim klubovima i kafićima. Oni stari retro-fliperi, koje smo kao klinci "razbijali" u Šminkerovoj fliperani mogu se još uvek videti po vašarima diljem zemlje Srbije, u zabavnim salonima koje brača Romi vukljaju sa svojim ringišpilima. Sve dobre stvari na kraju obično završe na periferiji. Jebeš ga...tako mu je to.
Нема коментара:
Постави коментар