четвртак, 17. септембар 2009.

THE INFORMERS - Gregor Jordan (2009)



"The Informers" je još jedna bezuspešna ekranizacija literalnog predloška Breta Eastona Ellisa. Ellis je solidan pisac, ali nikada nije bio moja šoljica čaja. Uvek sam bio naklonjeniji prozi Pol Ostera, Čaka Palahnjuka i Džordža Pelekanosa, koje sam nekako od samog početka skapirao kao svoje ljude. Kada sam se susreo sa romanom "Glamurama" Breta Eastona Ellisa, shvatio sam da je to jedan od onih pisaca koji nikada neće zauzeti počasno mesto na mojoj polici knjiga. To ne znači da je on loš pisac, ali bi se u debatama u kojima bih i ja učastvovao, koplja lomila oko toga da li je Ellis izvikan ili ne. Mislim da je precenjen i da će jednog dana istorija književnosti pokazati da sam bio u pravu.

Radnja filma je smeštena u Los Angeles s' početka osamdesetih godina, tačnije 1983.godinu, koji je i tada, kao i pre toga, a kao i danas nosio svoj drugi naziv Sin City. Grupa bogatih tinejdžera, čiji su roditelji obično u nekim vezama sa Holivudom, živi svoje isprazne poročne živote ispunjene kokainom, grupnim seksom, skupocenim automobilima i dubokim prezirom prema svojim roditeljima. Bez nekog posebnog razloga i motiva, osim degenerisanog hedonizma, likovi ove priče vise po žurkama, koncertima industrijskih pop zvezdi, jebu se malo sa prijateljima, malo sa prijateljicama, malo sa kevama prijatelja, dok u predvorju nihilističkog kalifornijskog mraka počinje da klija seme Aids histerije.

Sve vreme sam imao utisak da je reditelj ovog filma (Gregor Jordan), na neki način želeo stilski da se približi Altmanovim "Kratkim rezovima" ali mu to nije dozvolila Ellisova proza (ipak je Altman u pozadini imao Rejmonda Karvera), zatim epoha u koju je smeštena radnja i autorska umetnička impotencija samog Gregor Jordana. Naime, Jordan je uspeo verodostojno da dočara kičaste osamdesete i onu groznu SM modu čiji su nosioci bili pop zvezde iz tog perioda poput Depeche Mode, Billy Idola i ostalih jahača apokalipse industrijskog pop kiča, ali nije uspeo na pravi način da reprezentuje poentu. Nihilizam je ozbiljan filozofski pravac, a ne igračka za decu. Pored toga, ni samo angažovanje glumačkih veličina poput Bilija Bob Tortona, Kim Bejsinger, Mikija Rurka i Vinone Rajder nije uspelo da ovaj film učini smislenim. Naprotiv, takav kasting ukazuje da je u pitanju ambiciozan i pretenciozan projekat, kojem autori ovog dela nisu dorasli. Sve u svemu, ovaj film je ništa, a pošto je "ništa" obična praznina, to znači da ovaj film i ne postoji. Kao takav, nikada neće biti detektovan i ponovo otkriven. U to budite sigurni.


Нема коментара:

Постави коментар