MARBLE ASS - Želimir Žilnik (1994)

Ima jedna pesma od Phil Ochsa koju su vrhunski obradili i interpretirali Jello Biafra i Mojo Nixon, a čiji refren glasi: "So love me, love me, love me, I'm a liberal." Pesma je odlična i nalazi se na albumu "Prairie Home Invasion". Verovatno se pitate kakve veze imaju Želimir Žilnik i Jello Biafra? Odgovor ćete naći u kompletnom filmskom opusu Želimira Žilnika, jedinog filmskog autora sa ovih prostora koji je od početka svoje filmske karijere do danas ostao veran svojoj filmskoj poetici koja se zasniva na idejama liberalne anarho levice, kempa i godarovskog sentimenta. Filmom "Rani radovi" iz 1969.godine, Žilnik je najavio Bader-Majnhof histeriju koja je tresla zapadnu Evropu početkom sedamdesetih, a da toga verovatno nije bio svestan. O rađanju ovog filma i svih kontroverzi koje su se plele oko njega iz prve ruke možete saznati od Bogdana Tirnanića u knjizi "Crni talas" (koji je btw. igrao i glavnu ulogu u navedenom filmu). No, to bi bila neka druga priča. Ovde sam želeo da se osvrnem na jedan od fenomenološki najzanimljivijih i najprokazanijih Žilnikovih filmova. U pitanju je "Marble Ass" iz 1994.godine, koji je snimljen sa izrazito niskim budžetom, kamerom iz ruke, i glumcima naturščicima koji su verovatno u to doba krize igrali za sendvič i pivo.


Žilnik je definitivno jedini autor koji se na najhrabriji i najeksplicitniji način bavio marginalcima i manjinama. Da se razumemo, nije bio usamljen, radili su to pored njega Žika Pavlović i Dušan Makavejev, ali njihove poetike su drugačije, pogotovu Žikina koja je hermetična i u potpunosti okrenuta samoj umetnosti, dok je Žilnik, kao i Makavejev, želeo da pošalje i političku poruku.

Glavne uloge u filmu "Marble Ass" igraju Vjeran Miladinović, poznatiji kao Merlinka, beogradski transvestit koji je pre nekoliko godina mučki ubijen od strane nekih siledžija iz redova prigradskog polusveta, zatim transseksualka Sanela, legendarni Džoni Racković (koji izgleda kao marginalac iz Fasbinderovih filmova), Luna Lu i drugi. Radnja filma se vrti oko ideje koju je precizno definisala Luna Lu - "s obzirom da se priča odvija za vreme rata na prostoru Ex Yu, Merlinka "pacifikuje Balkan" i brani Beograd na način na koji ume. Privodeći ratnike kao svoje mušterije, ona obuzdava nasilnike, trošadžije, usamljene nesrećnike i napaljene mladiće koji bi svoju agresiju u suprotnom ispoljili nad devojčicama, nezaštićenim majkama i bespomoćnim staricama. Služeći istovremeno kao snažna Đerdapska brana i Zid plača, Merlin stišava uzavrelu krv nasilnih Dinarida i obogaćuje je ljubavlju. S druge strane je Džoni, povratnik iz rata u Bosni koji takođe želi da ohladi uzavrelu krv, ali koristeći se noževima i mecima."
Potpuna TRASH estetika, kao i sama radnja filma, odbila je mnoge homofobe i "moralne čistunce" od ovog dela i izazvala reakcije koje su se razvlačile po medijskim fusnotama, ali i jednu jedinu revolucionarnu Tv emisiju iz 1995.godine, koje se emitovala na TV Novi Sad, a u kojoj su gostovale "bez dlake na jeziku" Merlin i Sanela, usled čega je usledila žestoka reakcija puritanskog dela Srbije. Ta činjenica je ukazala da je Srbija iz jednog totalitarnog komunističkog sistema, preletela u neotradicionalni kulturološki totalitarizam u kojem će margina iz Titovog doba, nastaviti svoj marginalni put i u demokratskoj neotradicionalnoj Srbiji, što je suštinski dobra stvar, jer ćemo uvek znati gde se zapravo krije pravi kvalitet. Naravno, kada kažem margina, imam u vidu najbolje moguće značenje te reči. Kada margina postane main stream pitanje je koliko je zaista bila margina i koliko je sve to bilo vredno. Činjenica je da nijedan sistem ne trpi underground.

Merlinka je bila najpoznatiji beogradski trandža koji se mogao često videti negde u blizini Ekonomskog fakulteta. Takvi marginalci su me podsećali na činjenicu da Beograd jeste velegrad koji u sebi krije takve likove koje su najverodostojnije opisali Hjubert Selbi Junior i Vilijem Barouz, opevali Lu Rid i Mark Lanegan, uslikali Fasbinder i Džon Voters.
"Love is Hell" je pesma Love Huntersa koja je urađena za ovaj film i koja je negde i lajt-motiv cele priče, priče koja je suštinski tužna i koja ostvalja gorki ukus u ustima.