понедељак, 2. јануар 2012.

Generation P - Victor Ginzburg (2011)


Kada sam se 2004. godine prvi put susreo sa prozom Viktora Peljevina , posle prvih pedest stranica shvatio sam da u rukama držim knjigu jednog sjajnog pisca o kojem će se tek pričati na ovim prostorima. Bio sam u pravu. Peljevin je pored Uelbeka i Ostera jedan od najprevođenijih i najpopularnijih pop pisaca na ovim prostorima. Uzgred, prva njegova knjiga koja mi je dopala šaka je zapravo “Generacija P” u izdanju Platoa. Posle toga sam potražio neke njegove druge knjige i ubrzo sklopismo tajni savez.


“Generaciju P” je prošle godine uspešno filmovao ruski reditelj Victor Ginzburg, školovan u New Yorku, a inače poznat kao reditelj muzičkih spotova, koji je radio sa Pat Benatar, Belindom Carlisle, Jodie Watley, Lou Reedom, Robbie Robertsonom i grupom Gorky Park. “Generation P” je njegov prvi igrani film kojim se pored Balabanova i pokojnog Bodrova Juniora, upisao među najznačajnije stvaraoce Novog ruskog filma.


Nekada je u Rusiji živela bezbrižna mlada generacija, koja se osmehnula letu, moru i suncu – I odabrala “pepsi”. Razlog je ležao u činjenici da su ideolozi SSSR-a smatrali da postoji samo jedna istina i u skladu sa levičarskim oreolom pepsi kole, generacija P koja je odrastala krajem sedamdesetih i osamdesetih, izabrala je pepsi, isto onako kao što su njihovihi roditelji izabrali Brežnjeva. Glavni junak je Vavilen Tatarski, sjebani student književnosti, koji posle pada komunizma napušta studije i počinje da radi na trafici koju drže čečenski mafijaši na nekom moskovskom buvljaku. Vavilen u skladu sa vremenom i geografskim područjem na kojem živi, izgleda kao i svaki fan grupe Def Leppard ili Mötley Crüe iz zemalja istočnog bloka s kraja osamdesetih. Ubrzo, zagazivši u devedesete, Vavilen Tatarski se transformiše posle slučajnog susreta sa starim prijateljem koji ga uvodi u svet marketinga. Počinje da radi kao kopirajter reklama za proizvode sa zapada za rusko tržište. Od običnog buvljačkog trafikanata gde je radio kao deo plebsa, dobija ulaznicu za ložu pakla tranzicione Rusije. Od tada pa do kraja počinje spektakularana kokainska – LSD satira posle koje nijedna ideologija više nema alibi. “Generation P” je jedan od onih pametnih i ironičnih filmova, koji se lako mogu prihvatiti kao kult. Naravno, o tome će odlučiti generacije rođene devedesetih.
Ovaj film naravno nije za one rusofile koji još uvek sanjaju ruske stepe, kozake, babuške i kazačok. Mada, moram da priznam da bih voleo da vidim njihov izraz lica dok gledaju Generaciju P.

8 коментара:

  1. Meni je Omon Ra najbolji. Sa zivotom insekata sam se nesto poklala, a uz slem uzasa slikala lavirinte.

    Odlican.
    Lud.

    ОдговориИзбриши
  2. Dobar je Omon Ra! Omon je beše sin NKVD službenika koji je dobio ime po skraćenici neke pandurske službe i koji želi da postane kosmonaut? Potpuno ludilo! Čitao sam ga tada kada i Generaciju P ali mi se više dopala G P. Inače, tip je odličan. Vidi se da je zemljak Gogolja i Bulgakova. Sada baš čitam "Sok od ananasa za divnu damu".

    ОдговориИзбриши
  3. Ali ta zadnja scena, to lezanje u travi, i gledanje u mesec, i momenat kad je dosao gore i shvatio da mu je ceo zivot prosao u toj zelji, projekciji, da nikad nije samo uzivao lezeci u travi...mene je bas potresla knjiga.

    ОдговориИзбриши
  4. Pokušao sam skoro da gledam ovaj film i odustao već posle desetak minuta, jer mi je prikaz 90-ih u Rusiji mnogo zaličio na 90-e u našoj zemlji, a uopšte mi nije bilo do podsećanja. :D

    ОдговориИзбриши
  5. Etotako, morao bih ponovo pročitati "Omon Ra". Ne sećam se da me je toliko pogodila. "Dijalektika prelaznog perioda iz niotkud u nikuda" mi je najsvežija.

    NGboo, ako se suočimo sa ruskim devedesetim razumećemo naše dvehiljadite;)

    ОдговориИзбриши
  6. Odlicno,sad cu da ga skinem,verni sam Peljevinov citalac:)

    ОдговориИзбриши
  7. Kada sam otkrila Peljevina neke 2006. bilo je to veliko otkriće. Onda se pojavila 'Sveta knjiga vukodlaka' koja me baš pomerila. Nije da je Viktor sposoban da oponaša jednu Akiko (DPP), već može ceo roman da napiše u ženskom rodu, u 1 licu. Međutim, ta knjiga ima ozbiljnih padova. Ako nisi pročitao, preporučujem. Vrlo intenzivna je i 'Empire V'. Vrlo je neuputno pokušavati prepričavati. Takođe, preporučila bih ti zbirku priča 'Zlatna strela'. Odlične su. Neki obožavatelji se kunu da su te priče najbolje. Da ne navodim druge knjige, ovde su uglavnom i pomenute.
    A u Rusiji, koliko sam čula, ovaj film je popriličan hit, sami Moskovljani kažu: vi nemate pojma koliko je on popularan. Mislim da imam predstavu. A ako znaš ruski, imaš na njegovom sajtu knjige na ruskom da ih skineš za dž, one objavljivane do recimo 2008.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pozdrav Vanja!:)Nisam čitao ništa od pomenutih naslova, ali znam ceo njegov opus, tako da će i one doći na red jednog dana. Inače, ne znam ruski ali dobro je što si to pomenula jer imam nekoliko prijatelja koji znaju a koji svraćaju ovde, i kojima će ta vest dobro doći.

      Избриши