Jare u mleku - Jurij Poljakov (Zepter Book World)

Jurij Poljakov je danas glavni i odgovorni urednik „Literaturne gazete“ najstarijeg književnog časopisa u Rusiji čiji je osnivač bio Puškin. Pripadnik generacije ruskih intelektualaca iz osamdesetih, koja je bila svedok Perestrojke, rušenja komunizma i dolaska jednog novog vremena koje je trebalo da im donese dugo očekivanu slobodu. Šta se posle dogodilo, svima je poznato, ali o tome su lepo pisali književni tradicionalisti poput Poljakova, ali i postmodernisti poput Viktora Peljevina i Viktora Jerofejeva. Poljakov je za vreme sovjetske vlasti pisao kritičke knjige, tekstovi su mu bili zabranjivani, a posle 1991. bio je žestoka opozicija Jeljcinu.  Danas je jedan od ljudi koji se pita oko kulturne politike u Rusiji i čije mišljenje establišment uvažava.

Roman Jare u mleku je jedna urnebesno duhovita knjiga, koja pršti od spontanog cinizma, ironije, pronicljivosti, humora i apsurda. Na meti su književni život i književne strukture Moskve iz vremena tranzicije, iz vremena prelaska “niotkuda u nikuda“ (V.Peljevin). Na meti su pisci, kritičari, promoteri, njihova sujeta, čankolizje, foliraža. Na meti je i sama čitalačka publika. Pisac je vešto radikalizovao apsurd, i to do krajnjih granica, izgradivši spostveni stil koji se može definisati kao – groteskni realizam. Svoj roman je definisao kao “roman- epigram koji prikazuje satiričnu sliku života pisaca, i otvoreno obelodanjuje mehanizam kojim se formiraju virtuelni talenti i književne veličine.“

Glavni lik romana je jedna od onih inteligentnih, ali književno mediokritetskih protuva, koji “jajare“ u esnafu kojem pripadaju (ili se barem trude da pripadaju), a koji su, takođe, svesni da nisu u stanju da stvore delo vredno pomena. Jedne večeri, u toku kafanske pijanke, pala je opklada između naratora i jednog knjižara, da će narator od prve budale koja bude naišla napraviti književnu zvezdu kojoj će se diviti cela Moskva. Tako u njegov život ulazi Vitjok Akašin, fizikalac, koji ne ume da sklopi smislenu rečenicu dok govori, niti ume da čita kako treba, a sa pisanjem se snalazi koliko-toliko, tek za potpis. Ukoliko Vitka postane zvezda, narator dobija retku „Masonsku enciklopediju“ od knjižara, a ako ne uspe u tome, knjižar može koristiti njegovu gajbu za kurvarluk. Vitjok Akašin pristaje na igru, dobija novo odelo u kojem izgleda kao ekscentrična budala, Rubikovu kocku radi „odgonetanja kulturnog koda epohe“ i uči napamet fraze koje mu je narator osmislio. Posle toga kreće “luda vožnja“ u kojoj ćete kao čitalac sigurno uživati.

Ukoliko su vam se smučili lažni pevači i pevaljke bez sluha, političari od kojih marketing pravi mesije, očeve nacija ili kosmopolitske mirotvorce; lažni pisci iz kruga dvojke koje reklamiraju najbolji drugari sa takozvanih slobodarskih stanica, kao i svi oni od kojih su mediji napravili umetnike i heroje, a iza kojih, po pitanju njihovih dela, stoji jedna velika praznina, ovo je prava knjiga za vas.

Roman je u Rusiji doživeo 26 izdanja, a po njemu je 2003.godine snimljen igrani film. Kod nas je kao pozorišna predstava postavljen u Pozorištu mladih u Novom Sadu.

S obzirom da se bliži Sajam knjiga, evo jednog sigurnog zicera za ljubitelje dobre knjige.