Zgarišta (Incendies) - Denis Vilnev (2010)

Retko kada će, u današnja vremena, bilo koji strastveni filmofil pomisliti da gleda film koji se može nazvati remek-delom. Koliko god filmova da je odgledao, oduševljavao se, vodio bližnje sa sobom u bioskop ili organizovao kućne projekcije, zaista mu se samo nekoliko puta dogodilo da odgleda baš takav film. Kada je autorski film u pitanju, šanse za bolesna iživljavanja autora nad gledaocima su velike, međutim, najčešće se dešava da se baš na tom terenu kriju remek-dela koja bi trebalo otkrivati, i koja nimalo ne zaostaju za osvedočenim klasicima kinematografije. Takvi filmovi svojom vrednošću zasigurno ulaze u sve buduće filmske enciklopedije. Na primer “Iza brda” i “4 meseca, 3 nedelja i 2 dana” rumunskog reditelja Kristijana Munđiua, “Glavom kroz zid” tursko-nemačkog reditelja Fatiha Akina, “Ljubav” austrijskog reditelja Mihaela Hanekea, “Velika lepota” italijanskog reditelja Paolo Sorentina…I ima li još takvih filmova? Ima ih, naravno, ali o njima ćemo neki drugi put.

“Zgarišta” (Incendies) kanadskog reditelja Denisa Vilneva, je takav film, i ovom prilikom ga preporučujem svim prijateljima i čitaocima.

Dosadašnji opus Denisa Vilneva (Denis Villeneuve) je obogatio modernu kinematografiju sa još nekoliko sjajnih naslova: Polytechnique (2009), Prisoners (2013) i Enemy (2013). Nijedan od navedenih vas neće ostaviti ravnodušnim, i siguran sam da ćete prepoznati neobičnu autorsku zrelost i individualnost ovog reditelja.  Po sopstvenom izboru izdvajam “Zgarišta” (2010) kao nešto posebno u odnosu na pomenute filmove. Naime, u pitanju je jedna moderna tragedija, koja se delom oslanja na poznati antički mit, kao i na suštinsku dramsku poetiku antičkog modela. Prvo što pada u oči u ovom filmu, to je neefemernost njegovog sadržaja, jedna vanvremenska priča koja je ispričana jednim delom u Kanadi, a većinskim delom na Levantu, dok je isto tako mogla biti ispričana i na Balkanu, baš na ovim našim prostorima. Međutim, od naših autora niko nije umeo da napravi nešto slično.

Brat i sestra, blizanci, Simon i Žan Marvan, posećuju notara koji otvara testament njihove preminule majke Naval Marvan. Majka je tražila da je sahrane golu, leđima okrenutu prema suncu i svetu, bez ikakvog natpisa na nadgrobnoj ploči, “kako priliči onoj koja nije bila u stanju da ispuni svoje obećanje”. Tom prilikom blizanci dobijaju dve koverte. Jedna mora biti predata njihovom ocu, koji je za blizance odavno bio predstavljen kao pokojni, dok druga koverta mora biti predata njihovom bratu, za kojeg nisu znali da postoji. Kada ispune zaveštanje moći će da je sahrane na uobičajen način i da se na nadgrobnoj ploči napiše njeno ime. Blizanci shvataju da je njihova majka imala prethodni život i prošlost koja krije velike tajne. 

Film je besprekorno režiran i to je ono što se nesumnjivo primećuje od prvog do poslednjeg kadra, dok je u glumačkom delu superioran u svakom smislu. Belgijska glumica Lubna Azabel, koja je odigrala ulogu Naval Marvan je apsolutno briljantna. Ona nosi ceo film na svojim plećima i to radi na način koji je poznat samo najvećim glumicama na svetu. Takođe, u ulogama blizanaca sjajni su Melisa Dezermo Pulin i Maksim Godet, kao i Remi Žirard u ulozi notara. Da biste otkrili kakve tajne nose pisma Naval Marvan, odgledajte ovaj snažan film, koji će vas razbucati kao dobra knjiga, i posle nemira i emotivnog naboja naći ćete onaj olimpijski spokoj koji, kako je rekao Danilo Kiš, čini vrednim ono što je vredno.