KAO U LOŠEM FILMU

Pre neko veče je Dimitrije Vojnov u emisiji 24 minuta sa Zoranom Kesićem, na pitanje voditelja šta misli kojeg bi žanra bio film o srpskoj političkoj sceni, zaključio da bi to bila komedija o odrastanju u kojoj jedno malo ružno radikalsko pače izrasta u prelepog naprednjačkog labuda. Dimitrije je u pravu, ali to bi bilo gledište samo iz jednog, komično-ironičnog ugla. Mogao bi se ovaj cirkus prošetati kroz još neki žanr, ima tu dosta materijala, ali u svakom slučaju nikako me ne napušta utisak, da sve ovo što sada živimo, zaista jeste film. Da stvar bude još gora, jedan veoma loš film. Loša režija, loša gluma, očajan kasting, traljava dramaturgija, bedan mizanscen, nema poente, nema katarze, nema ni pravog seksa. Jebeš ti takav film!

Kao svaki udavljeni gledalac ustaćeš i izaći iz bioskopa. To je normalna reakcija. Međutim, vrata su zaključana. Moraš ostati unutra. Vođa želi interakciju. Želi da se uključiš i učestvuješ, ali samo pasivno.

“Gospodine razvodniče, gospodine, ja bih da izađem, moram da pišam!”

Niko te ne čuje, niko ne otključava. Devojka iz prvog reda dobacuje:

“Ugradili su pisoare sa strane, imaš i za veliku nuždu. Samo se opusti, sedi i gledaj. Evo ide scena sa velikim mudima u teškoj reči.”

“Šta sam propustio?”  - budi se lik iz trećeg reda

“Mošnju, nošnju, pokušaj ubistva Jorgovanke, s-kidanje Olje i Sarape, protest advokata, kao i serijal Upoznajte Andreja Vučića.”

“Znam unapred šta će biti”  - kaže dečak sa plavim kačketom svojoj mladoj mami.

“Šta će biti?” - pita ga džangrizavi dekica iz šetog reda

“Naći će ubicu.”

“Ja znam ko je ubica” - reče džangrizavi dekica.

“Ko je ubica?”- upita dečak.

“Ubica je batler.”

Niče je imao onu misao o večnom vraćanju istog. On je izgleda otkrio tajnu srpskom čoveku. Ovde se uvek vraća isto i mi samo kružimo u jednom začaranom krugu C produkcije. Poražavajuće je to što ćemo neko vreme cupkati u mestu i gledati budale. Trenutno nemamo alternativu. Ključ će biti u bravi bioskopskog izlaza još neko vreme, i to će trajati dok nas nužda ne natera da razvalimo vrata. Glavni reditelji i pomoćnici režije nisu svesni da je fitilj mnogo kraći. Izgoreo je vremenom. Demokratija se ovde ugurala džiberski. Niko nije razumeo da je to mukotrpan proces evolucije koji podrazumeva podvižništvo. Ne može se uzimati zdravo za gotovo. To nije samo kalup, to je hodanje po trnju, buđenje kulture, nauke, umetnosti, jačanje građanskog društva, svesti i odgovornosti. Sve više počinjem da verujem da je izvorni i pravoverni oblik ostao na svom izvoru. Briselska birokratija je ubica suštinske demokratije, baza neoliberalnog kapitalizma i utočište postmoderne tiranije. Današnja vlast u Srbiji ima podršku Zapada zbog vođenja spoljne politike, i to im je jedino bitno, dok će se zbog svih kršenja ljudskih prava i sloboda na unutrašnjem planu praviti ludi. To je poražavajuća činjenica, ali i dobar primer kako funkcionišu stvari.

Film još uvek traje i ne znam dokle će trajati. Probaću malo da odspavam. Rekao sam onoj devojci iz prvog reda da me probudi ukoliko joj bude bio potreban pajser za ona vrata. Ne mogu sam, za osvajanje slobode je potrebno minimum dvoje.