Buffalo '66 je jedan od onih filmova koji su nastali na temeljima "independent" poetike koju su onomad, pred seksualnu revoluciju, zvanično započeli Nikolas Rej i Džon Kasavetes, a koja se jednom godišnje slavi u američkom gradu Park City (Utah) na čuvenom Sundance festivalu.
Film je režirao glumac i muzičar Vinsent Galo, koji je kod potpisnika ovih redova, pozicioniran veoma visoko, kao jedan od najdražih glumaca i umetnika koji pažljivo biraju šta će snimiti i sa kime će raditi. Film Buffalo '66 je njegov rediteljski prvenac, a ujedno i jedan od onih filmova koji pokušavaju da odbrane američku kinematografiju od producentskih prohteva inspirisanih profitom, zalažući se za potpunu autorsku slobodu čiji je cilj sama umetnost, a ne novac. Vinsent Galo je na jednom mestu okupio ekipu zaboravljenih asova, potpomognutu mladom Kristinom Riči koja je sa svojih nekoliko uloga pokazala šta znači biti dobra glumica, a u isto vreme anti-zvezda, i Anđelikom Hjuston poslednjom velikom heroinom "onog" Holivuda. Pored njih dve, tu su još i Ben Gazara, Jan Majkl Vinsent, Miki Rurk i Rozana Arket.
Glavni lik je Billy Brown (Vinsent Galo) koji po izlasku iz zatvora, sa slučajnom prolaznicom Laylom (Kristina Riči), odlazi da poseti svoje roditelje koji ne znaju da je Billy bio u zatvoru, već žive u ubeđenju da njihov sin radi za vladu SAD po belom svetu, zbog čega je tako dugo bio odsutan. Billy se po izlasku iz zatvora i vraćanjem u stvarni život suočava sa svim frustracijama iz prošlosti i sa sartrovskom egzistencijalnom teskobom. Prepuna bešika je simbol tog neizdrža, i nemogućnost čoveka da se olakaša kada mu je to najpotrebnije. Billy Brown ima ispred sebe dva puta, ali samo jedan je pravi.
Buffalo '66 neodoljivo podseća na neke od najboljih domaćih filmova Miše Radivojevića iz rane faze. Sukob individue sa svetom i njegovo nesnalaženje u istom. Savremeni svet je prepun likova poput Mersoa iz Kamijevog "Stranca". Billy Brown je na putu da postane jedan od njih. Da li će spasiti dušu i pronaći smisao ili će prosuti sebi mozak, proverite sami.
eto zašto vredi čitati ovaj blog, otimaš od zaborava kultne stvari, tako malo primećene :) galo je kasnije otišao korak dalje sa the brown bunny-jem, koga sam pogledao tek nedavno...
ОдговориИзбришиfilm brown bunny nisam odgledao jos uvek, ali se meracim vec duze vreme. a sto se tice bashtine, moramo je chuvati i ponovo iscitavati da bi je pravilno vrednovali:-)
ОдговориИзбришиu vezi sa Brown Bunny neću zaboraviti kolko mi je smešno bilo kad je ovaj kritičar Roger Ebert ispljuvao taj film, reko da je najgore nešto što je pogledao i onda mu je Galo valjda rekao da je debela svinja, pa je Ebert napisao: od onda sam izgubio 20 kila, a Galo je i dalje reditelj Brown Bunnyja :) i tu je ispala čitava frka, jer je Ebert tvrdio da je posle njegove kritike Galo uzeo pa premontirao film i onda je ispalo da kritika laže. Ne znam što mi je to tolko bilo smešno, al me začudilo što se Galo tolko vređa na kritiku prilično konvencionalnog Eberta ko kad bi se neko ljutio na Milana Vlajčića. inače, meni je Bafalo bolji od Bunnyja, al sam morala da ga gledam zbog Kloe Sevinji koju baš volim.
ОдговориИзбришиKristina
Sujeta opasno radi sve te ljude. Jbga, to je tako. Meni je isto bila smešna reakcija Srđana Dragojevića na kritiku Dubravke Lakić. Meni bi imponovalo da Lakićka popljuje nešto što sam stvori ;-) Mada, Duda je tada bila potpuno u pravu, pa se ne zna ko je bio jadniji.
ОдговориИзбришиduda je laf.
ОдговориИзбриши