понедељак, 05. октобар 2009.

Los Olvidados (Zaboravljeni) - Luis Bunjuel (1950)




Na pomen imena Luisa Bunjuela, u svakom filmofilu se automatski javlja osećaj strahopoštovanja. U pitanju je jedan od najvećih filmskih autora tzv. Art filma. Čovek koji je za sobom ostavio opus kojim se decenijama bave i kojim će se baviti mnogi teroretičari pokretnih slika, filmski kritičari, profesori filmske režije i ostali analitičari sedme umetnosti. Uz Ingmara Bergmana i Federika Felenija, Bunjuel je "treći musketar" na opštepoznatoj hijerarhijskoj lestvici filmskih veličina dvadesetog veka. Bunjuel je rođen u Kalandi, Teruel, u španskoj oblasti Aragon. Vaspitavan je i školovan u strogo jezuitskom duhu. Studirao je u Madridu. Družio se sa Salvadorom Dalijem (njihov zajednički film "Andaluzijski pas") i pesnikom Federiko Garsijom Lorkom. Za vreme Frankove fašističke vladavine shvata da mu mesto nije u Španiji i odlazi u Pariz. Bio je jedan od pionira avnagardne umetnosti, a stvarao je u Francuskoj, Meksiku i SAD. Umro je 1983.godine.

Film "Los Olvidados", odnosno "Zaboravljeni", jedan je od prvih filmova u istoriji kinematografije koji su se bavili maloletničkom delinkvencijom. Samom tematikom Bunjuel postavlja temelje ostalim rediteljima koji su se u budućnosti bavili maloletničkom delinkvencijom na filmu i u književnosti. Dakle, niko od mlađih filmskih reditelja nije zaobišao Bunjuelove "Los Olvidados" kada je trebalo snimiti novi film sa sličnom tematikom. Čak je i domaći reditelj Darko Bajić snimio kultnu seriju "Sivi dom", a krajem osamdesetih istoimeni rimejk Bunjuelovog filma na srpski način- "Zaboravljeni". Sećate se tog filma? Nije tako loš, kakvi su kasniji Bajićevi filmovi.



Bunjuel se u "Los Olvidados" bavi decom i ljudima sa margine iz predgrađa Meksiko Sitija. Oni su odbačeni i zaboravljeni od strane društva. Prepušteni su sami sebi, porodice su im razorene, vaspitava ih ulica. Surovost preživljavanja od te dece pravi bezosećajne i zle ljude, ali se ispostavlja da u takvom poremećenom sistemu vrednosti jednog društva ni same žrtve "zaboravljenih" nisu ništa bolje. Bunjuel se u "Los Olvidados" negde razračunava i sa De Sikinim filmom "Čudo u Milanu" pokušavajući da prikaže kako je nemoguće da siromašni ljudi i marginalci budu i ostanu dobri ljudi. Nemaština i borba za preživljavanjem od njih pravi životinje i prestupnike koji su u večitoj koliziji sa zakonskim i moralnim normama.



Priča se da je pre početka snimanja filma, tumarao po predgrađima Meksiko Sitija i razgovarao sa tim ljudima, osluškujući impulsivnost slepca, prosjaka, radnika, lopova i ostalog lumpenproleterijata. Kao poznati kritičar i provokator crkve i religije, Bunjuel je kompletnu priču postavio na stubovima antihrišćanske ideje da su ljudi po svojoj prirodi ružni, prljavi i zli, a pojačanju njihovih niskih pobuda doprinosi i kompletno društveno uređenje. Dakle, u pitanju je jedan lični autorski pogled na svet, koji svoju tezu/filmsku priču zasniva na Ničeovoj objavi da je Bog mrtav, i koji istu razrađuje do krajnjih granica, posle čega ostaje gorak ukus u ustima i osećaj da je čitavo čovečanstvo promašaj.

Obavezna lektira za svako misleće biće.

Нема коментара:

Постави коментар