TAPKE

TAPKE- Dečija igra koja se igra u dvoje tako što svako da po jednu sličicu, prevrnu se licem prema podu, pa se poluotvorenim dlanom lupi po sličicama. Pobednik je onaj koji ih prevrne na lice i odnosi obe sličice.

Imao je svega šest godina kada je ispred zgrade, na tapkama, izgubio sve sličice koje je imao i na kraju založio prvi album ne bi li uspeo da povrati sličice. Dobio ga je na poklon od keve, koja je živela u drugom gradu, u drugoj državi, pošto se razvela od njegovog oca i otišla sa nekim drugim čovekom. Pažljivo je skupljao sve sličice za ovaj album i verovao da ako ga bude popunio u roku od mesec dana, desiće se čudo i keva će se vratiti da živi ponovo sa njima. Vraški se potrudio da nabavi sve sličice, ali ga je pred sam kraj popunjavnja sustigao Nole Grbavac, najveća prevara ulice Josifa Pančića, i onako naivnog navukao da odigraju tapke i u album. Mislio je da će da ga dobije, ali je ubrzo shvatio da je na pomolu zajeb decenije.Već je bilo kasno. Sve je otišlo dođavola. Najviše mu je bilo žao što je tada shvatio da se keva nikada neće vratiti. Osećao se bedno, jer je verovao da je doprineo tome. Nije mogao da veruje da je ispao toliki glupan. Posle mnogo godina, na buvljaku je pronašao isti taj album i kupio ga za smešne pare. Želeo je da veruje da je to baš onaj koji je izgubio na tapkama, ali mu razum nije dozvoljavao. Zauvek će na savesti imati tu ranu i svako podsećanje na tu priču budiće u njemu osećaj čudne tuge. U takvim trenucima izlazio je na terasu i palio cigaretu za cigaretom. Gledao je klince kako se igraju ispred zgrade. Tada bi se setio one sjajne pesme od Rolling Stonesa koja ima nekoliko savršenih stihova:

"Sedim u smiraj dana.
Sedim i posmatram decu kako se igraju.
Oni misle da čine nešto novo,
ali je to, u stvari, već viđeno.
To sam i ja činio."