SLUČAJ BADER-MAJNHOF

Režija:Uli Edel

Uloge:Martina Gedeck,Moritz Bleibtreu,Johanna Wokalek,Bruno Ganz...


Ako bi i filmove mogli da delimo na potrebne i nepotrebne, "Slučaj Bader-Majnhof" je zasigurno film koji je preko potreban. Danas, kada živimo i proživljavamo Fukujamin kraj istorije i kada nas, što bi rekao Iggy Pop, Veliki brat više ne posmatra, već zajedno sa nama igra smejući nam se iza leđa, filmovi poput ovog bi trebalo da razdrmaju tinejdžerske glave i nateraju ih da misle.

Snimljen je po publicističkoj knjizi Stefana Austa tako da je dokumentarističko-istorijski pristup vrlo izražen u dramaturškom i estetskom sklopu, što je možda mana ovog filma, ali kao što rekoh, film je ipak namenjen mlađim Evropljanima, kojima je manje poznata ili gotovo nepoznata ova stranica Nemačke istorije.

RAF - Frakcija crvene armije, poznatija kao grupa Bader-Majnhof, bila je jedna od najuticajnijih levičarskih, zapadno- nemačkih militantnih organizacija. Okupljala je beskompromisne šezdesetosmaše koji su želeli da u svojoj borbi idu do kraja. Delovali su kao urbana gerila od 1970. do 1993. a zvanično do 1998.godine kada su se odjavili i prestali da postoje. Grupu su (prvu generaciju) predvodili novinarka Ulrike Majhof i revolucionar Andreas Bader koji se krajem šezdesetih predstavio kao radikalni nastavljač revolucije koju je prvo predvodio Rudi Dučke dok ga nije zaustavio metak poremećenog desničara i reakcionara.

Nemačka je šezdesetih godina bila pogodno tle za rađanje takvih pokreta, s obzirom da je cela ta generacija nosila breme Hitlerovog nacizma i počinjenih ratnih zločina u kojima su bili učesnici/saučesnici njihovi roditelji, a tadašnje nemačke vlasti su bile saveznik i marionete SAD, koje su započele rat u Vijetnamu, ubile Kenedija i Martina Lutera Kinga, i stvorile atmosferu koja je prouzrokovala nemire širom sveta.

RAF je krenuo u odbranu demokratije nasiljem. Sa moralne tačke gledišta, njihov metod je problematičan, dok je sa mitomanske tačke očaravajuć i romantičan. Sigurno ćete se zapitati posle filma da li je ipak sve to bilo OK i da li biste i vi primenili slične metode da ste se našli u sličnom istorijskom miljeu, ili biste "odjebali" celu priču. Iz istorije sam naučio da revolucija jede svoju decu. U životu sam shvatio da je neophodna s vremena na vreme, iako nisam zagovornik iste, baš zbog njenih loših strana. Revolucija je lepa samo kao ideja. U praksi je noćna mora.


Moja zamerka dramaturškom delu filma je nerazrađenost lika Ulrike Majnhof. Autor je više insistirao na liku Baderove pratilje Gudrun Enslin, tako da ostaje nejasno zašto se grupa uopšte zvala Bader-Majnhof.

Film će najverovatnije zadobiti kultni status među anarhistima i ušminkanim antiglobalistima, što će u samom startu otupiti subverzivnu oštricu koja donekle odlikuje ovaj film, ali to je neminovnost koja prati sva dela koja su sazdana od kapitala koji ipak neko kontroliše. Sistem se olako poigrava sa subverzivnim i nalazi način da ga nevidljivim lancem priveže u svoje dvorište. Stvaraoci moraju biti dovitljiviji i manje eksplicitni. S druge strane, opet mislim da će pozitivno uticati na mlađe generacije i da će ima pomoći da nađu načine kako da se odupru manipulacijama i kanališu svoj bunt.

Definitivno najbolji evropski film iz prošlogodišnje produkcije.