Pre desetak godina, zadao sam sebi zadatak, da makar jednom godišnje odgledam pet najboljih filmova Sema Pekinpoa, ne bi li kojim slučajem zaboravio kako izgleda pravi film. Tako su se veoma često na mom sobnom TV-u smenjivali kadrovi "Divlje horde", "Bivšeg prijatelja Kida", "Majora Dendija", "Šampiona rodea" i ostalih Pekinpoovih remek dela. Poslednji put, dok sam uživao u "Psima od slame" uspeo sam sebi da definišem ono što sam sve vreme osećao a nisam do tada sebi umeo da kažem - Sem Pekinpo je bio idealista koji je iskreno verovao u raj i pakao. Autor koji je na celuloid utisnuo ono o čemu je Dostojevski pisao u "Zločinu i kazni", a o čemu su mnogi filozofi razglabali kroz svoja dela na temu pravde i nepravde. U današnjoj pičkastoj politici ratovanja i vladanja svetom snažnih protiv slabijih moglo bi se štošta razglabati na temu pravde i nepravde, ali to bi bila neka druga priča.
Jednom me je neko pitao da li više volim Serđa Leonea ili Sema Pekinpoa. Rekao sam da mi je Sređo Leone otac, a Sem Pekinpo stric. Beše to ista krv. Sem Pekinpo je bio poslednji odmetnik, desperado, narkos, alkos, panker pre panka, i autor koji je zajedno sa Donom Zigelom, Robertom Oldričem i Semom Fulerom pripadao holivudskoj crnoj struji koja nijednog producenta nije šljivila ni za žutu banku. Takvima je danas zabranjeno da snimaju filmove u Holivudu, jer bi se čim pre oglasile feministiknje, borci za zaštitu životinja, borci za ljudska prava, frigidne kučke cenzorske poput gospođe Gor i ostali ološ. Elem, kod Pekinpoa je sve podređeno akciji "kučkinih sinova", a zabiberenost anarho-populističkim individualizmom, i izvesnom dozom predepresivnosti, kod mnogih intelektualaca i pobornika elitističkog monopola na temu ispoljavanja individualizma, Pekinpoova poetika izaziva bol u stomaku. Nikada neću zaboraviti svedočenje Krisa Kristofersona u jednom dokumentarcu koji kaže da je za vreme snimanja "Bivšeg prijatelja Kida" posle boce burbona i nekoliko popušenih džointa Pekinpo lupio šakom o sto i rekao da nema srca da u filmu ubije Bilija Kida (iako smo svi svesni da je Bili Kid zaista bio dripac kakvim ga je prikazao Sten Dragoti). Želeo je da promeni mit, ali je ipak odustao. Posle mamurnog jutra je shvatio da to ipak mora biti još jedan film o vremenu koje neumitno teče i ljudima koji su u stanju da za 30 srebrnjaka izdaju nasvetiju stvar. Pekinpo je ideju pravde prikazivao kroz dela antiheroja pokajnika i time je oplemenio mnoge dečije duše koje su život otkrivale preko western filmova. Thank you Sam and God bless you!
Pekinpoa možeš da tretiraš i kao izumrlu vrstu, poput dinosaurusa, nažalost. Ali je živi dokaz da... može i drugačije.
ОдговориИзбришиOni koji pamte njegove dolaske u Beograd, na FEST, kažu da je bilo teško pratiti ga: spavao je tek nekoliko sati, najviše je pio kad se pilo, najviše pevao kad se pevalo, najviše ćutao kad se ćutalo i - u svemu bio neumoran.
Interesantno je da se njegovi filmovi dugo pamte i mogu da se gledaju maltene sa istom pažnjom i sedmi put kao da je prvi.
Divno napisano. ''Divlja horda'' je prvi Pekov film koji sam gledao u RSK 1995. na HTV-u povodom 100 godina filma (obilježavanje 100-godišnjice sam nastavio u Srbiji na RTS-u poslje augusta). Imao sam 16 godina i iako sam kao filmofil odgledao mnogo filmova do tada, film me je protresao i potresao. Nisam to umio verbalizirati, bilo je neposredno, intuitivno. Od tada sam Semov veliki zagovornik, branilac, apologeta, fanatik čak. Kada god je u Kinoteci Divlja horda zapitam se ko su ovi ljudi koji gledaju film? Što u njemu vide ovi momci i djevojke? Ja vidim nešto što je danas izgubilo svako značenje i postalo eufemizam, a nekad se zvalo Istina sa velikim ''I'', vidim da surovost, prljavština i nož u leđa idu sa romantičnim, a mi to svi uostalom već znamo i osjećamo. Danas u filmu imamo karikature, a kod Sema smo imali ljude od krvi i mesa. Zato su za mene Sem Pekinpo i Aleksej German stariji iznad svih. Beskompromisni umjetnici koji su izabrali teži put na kojem neće zaprljati ono što oni jesu - umjetnost koja je ličan i intiman pogled u njihovu dušu i pogled na svijet.
ОдговориИзбришиHvala Gustave i dobro došao na Jorgoslovlje. Kasno videh ovaj tvoj komentar. Skroz smo se razumeli.
Избриши
ОдговориИзбришиJednom sam napisao da je Tarantino najbolje filmove napravio od restlova Pekinpoovih filmova. Od onoga što je Sem odbacio u montaži. Strogo od mene? Jeste, jer je Taranrino izdajnik. Izdao je autorski film...Ima jedna anegdota za starog majstora: Sem je predao scenario (odbačen) koji je predviđao da se radnja dešava jedne noće u robnoj kući u kojoj je greškom prespavao usamljeni kupac. Epilog filma prema njegovoj zamisli? Više desetima mrtvih, teško naoružanje, bande zlikovaca itd...Imaginacija je čudo.Ali, ne zavaravjte se. Pekinpo je posljednji režiser usamaljenih frajera koji ne daju na sebe. A ni na druge,