Kad porastem biću Anthony Bourdain

Ne znam koji je naš pisac izjavio da retko gleda TV, jer mu se u tim trenucima čini da bulji u đavolovu zadnjicu. Da li je u pitanju Voja Despotov ili Vladimir Kopicl, nisam baš siguran, ali biće da je možda i neko skroz treći. Mada, suštinski nije ni bitno ko je rekao, već šta je rekao. A čovek je rekao istinu. Televizijski program zaista globalno izgleda kao štrokavi đavolov anus. Trijumf beznačajnosti i diletantizma. Malo dobrih stvari.

Međutim, postoji kanal Travel&Living koji je takođe pun smeća i svakakvih sranja, ali tu se emituje jedina emisija kojoj se radujem kao malo dete crtanom filmu. U pitanju je emisija Anthony Bourdaina NO RESERVATION, čoveka koji je za mene danas ono što su nekada bili Joe Strummer ili Mickey Rourke. Dakle HEROJ!

Anthony Bourdain je jedina zvezda-anti zvezda koja u sebi ima nečeg zdravog-punkerskog što je debilni šoubiznis ubio u skoro svim svojim departmanima. Underground više ne postoji. Mislim da je i on privid, opsena, deo sistema. Sve je igra kojom upravlja veliki brat. U takvoj raspodeli uloga, pre ćete među glavnotokovskim, da ne kažem mainstream predstavama, sresti ljude koji su duhom ljući underground od nekih mrsimuda iz art podzemlja. To je cena postmodernizma. Jbga, područje borbe je prošireno, a učesnici su pomešali oružje i taktiku.

Što se mene tiče, ja hoću kad porastem da budem Anthony Bourdain. Nepopravljivi sam epikurejac i hedonista. Poroci mi nisu strani, volim rock and roll više no išta, a volim i da kuvam. Hoću i ja da šetam Klivlendom sa Harvijem Pikarom, da večeram sa Marki Ramonom i da sa vikinzima bajkerima bacam sekiru na disk Abbe. Hoću da imam odjavnu špicu za koju mi je muziku radio Jon Spencer, a u pauzi da uživam u hrskavoj kožici svinjetine. Hoću da sanjam o svemu tome jer će mi biti lakše da zaspim sa idejom da imam još uvek vremena da postanem Anthony Bourdain, iako negde u dubini duše znam da me sutra čeka još jedan grozan poslovni dan u kojem šetaju ljudi koji su davno izdali sebe.