Momčilo

Hteli to da priznamo ili ne, kao narod smo skloni da određene vrednosti proglasimo svetinjom i da ih se držimo kao pijani plota, a da pri tome druge vrednosti ignorišemo, jer je nekome ko forsira već proglašenu vrednost, palo na pamet da ništa više nije tako vredno i zbog toga što je takvo kakvo jeste ne zaslužuje nikakvu pažnju. U tom takvom svetu, određene vrednosti su ustoličene, i posle toliko godina su postale opšte mesto. Na primer, Novi Talas iz osamdesetih jeste nešto najbolje što se dogodilo u domaćem rokenrolu, bar što se mene tiče, ali rokenrol je postojao i pre i posle novog talasa. Niko ne može da ospori činjenicu, da su se onomad u bivšoj Jugoslaviji, istovremeno i zdravo razvijale kako underground scena, tako i mainstream scena, i obe su u jednom trenutku bile na veoma zavidnom nivou. Danas postoje samo underground bendovi, dok je mainstream scena pop rock bendova u Srbiji odavno mrtva.

Svaki ozbiljniji hroničar onoga što se eufemistički naziva "jedinstvenim kulturnim prostorom" bivše SFRJ u svoju enciklopediju-hroniku mora uvrstiti ime Momčila Bajagića-Bajage. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što je Bajaga zapravo bio personifikacija, odnosno udarni reprezent glavnotokovske pop rock scene na celom prostoru bivše Jugoslavije (tada je zasenio slavu i Gorana Bregovića koji je već poprilično zagazio u narodnjake). Skoro sam pričao sa jednim drugarom, koji je inače veliki ljubitelj nove srpske scene (Goribor, Repetitor, Petrol,Nežni Dalibor,Žene Kese) i isti mi je rekao da ga je sramota da prizna pred nekim ljudima da mu se veoma često na gramofonu vrti neka Bajagina ploča. Moram priznati da sam bio skroz zbunjen. Bilo ga je sramota! Od koga? Zbog čega? Međutim, tada mi je postalo jasno da svi mi pomalo patimo od elitizma i intelektualnog snobizma i veoma često sečemo na panju jer "fazon" tako nalaže. Ne kažem da čovek ne treba da ima jasan stav po pitanju muzičkog ukusa, ali zbog raznoraznih snobova, mora naučiti i da ga brani. Gde ćeš jači argument od reči VOLIM. Mi ćemo posle toga da procenjujemo da li si mentol ili nisi mentol. Mada, ako si rođen u rasponu od 1972. do 1978. sigurno si zakačio brojne ekskurzije na kojima si se nevino ljubio sa nekom devojčicom uz Bajagine pesme ili pesme Plavog orkestra. Ne znam zašto onda da se pravimo blesavi na tu temu i zašto da se ponašamo kao da smo sa 10 godina provalili Husker Du ili Pixies.

Elem, u to ime ponosno ističem da imam prva četiri albuma Bajage & Instruktora. Posle toga je Bajaga skroz izašao iz sfere mojih interesovanja, i napisao je neke grozne pesme koje se čak pevaju i po svadbama, ali za prva četiri albuma ne mogu da kažem ništa loše, već naprotiv, to su ploče koje su mi veoma drage.

Bariton šansonjerskog senzibiliteta je na ovim pločama isporučio neke pesme koje će sigurno ostati u kolektivnom sećanju generacijama sa kojima sam delio užinu. 1985.godine sam bio kod tetke u Leskovcu i vodili su me na Bajagin koncert na kojem je promovisao album "Sa druge strane jastuka". Imao sam 9 godina i to mi je bio prvi veliki koncert u životu. Svi su palili upaljače dok je pevao pesmu "Zažmuri". Bio sam fasciniran. Prijatelji, to se ne zaboravlja. Osim toga, Jorgoslovlje se ne stidi svojih prvih ljubavi, a pogotovu kad za to nema nikakvih razloga.