субота, 1. мај 2010.

Fassbinder


Rainer Werner Fassbinder (May 31, 1945 – June 10, 1982) was a German movie director, screenwriter and actor. A premier representative of the New German Cinema. Famous for his frenetic pace in film-making, in a professional career that lasted less than fifteen years Fassbinder completed 35 feature length films; two television series shot on film; three short films; four video productions; twenty four stage plays and four radio plays directed; and 36 acting roles in his own and other’s films. He also worked as an actor (film and theater), author, cameraman, composer, designer, editor, producer and theater manager. 




Fassbinder je jedan od autora koji je svojim filmovima izvršio znatan uticaj na razvoj kreativnosti kod mnogih afirmisanih i neafirmisanih umetnika koje poznajem. Kao klinac koji se strasno interesovao za filmove, imao sam priliku, zahvaljujući emisijama Nebojše Đukelića, da odgledam par značajnijih filmova R.W.Fassbindera, ali suštinski susret sa njegovim delom usledio je znatno kasnije. Negde u studentskim danima, u Kosovskoj 11 (Kinoteka). Tada sam uspeo da uhvatim onih nekoliko najbitnijih filmova iz kojih se mogao pročitati Fassbinderov pogled na svet . Najviše su mi se dopali "Bogovi kuge" i  "Svi drugi se zovu Ali". "Gorke suze Petre Fon Kant" su bile mučne jer je film pratio simultani prevod, a i sama atmosfera filma je previše kamerna za moj ukus. Takav tekst više priliči pozorištu, koje ne izaziva preterano ushićenje kod potpisnika ovih redova. "Lola", "Lili Marlen", "Čežnja Veronike Fos" i "Berlin Alexanderplatz" su dela koja će biti nezaobilazna lektira svim mladim stvaraocima koji se bave bilo kojom umetnošću. Pogotovu sajber generacijama koje su se pogubile u tehnologizovanom svetu, specijalnim efektima i tržišnoj instant umetnosti.


Inače, tada kada smo otkrivali nemačku kinematografiju, bilo je vrlo fancy voleti Wima Wendersa. Sve gradske cice koje su držale do sopstvenog ukusa su potencirale da im je omiljeni reditelj Wim Wenders. Nas nekoliko zaluđenika (iz Kosovske 11) je to užasno nerviralo, jer smo znali da su tu nepravedno zapostavljeni Fassbinder i Herzog. Zato smo se intelektualno kurčili tvrdeći da je Wenders kukavičje jaje nemačkog filma. To mi je danas tako smešno, ali i simpatično.

Fassbinder je bio poznat kao transparentni homoseksualac, narkofil i ljubitelj holivudskih melodrama. Daglasa Sirka je smatrao božanstvom. Jednom je izjavio, misleći na holivudske filmove Sirka i Kapre, da su nekad filmove pravili ljudi koji su voleli ljude, a u njegovo vreme su to radili ljudi koji su prezirali ljude. Pitanje je šta bi danas rekao, s obzirom da je film u dubokoj krizi i da je gotovo devedeset posto potrošenog celuloida, potrošeno uzalud.


8 коментара:

  1. meni je omiljeni Svi drugi se zovu Ali. baš topao film. a Venders je i sad naširoko omiljen:) meni je Lisabonska priča kad sam prvi put gledala bila baš čudo, kao neka poezija u obliku filma. al posle kad je u kinoteci bio ciklus, pogledala sam Američkog prijatelja i to mi je ipak najdraži njegov film.

    ОдговориИзбриши
  2. Venders jeste odličan, mada njegovi rani radovi su mi jači od njegovih kasnijih dela koja je radio posle filma Pariz Texas. Estetski je veoma privlačan. Meni se takođe dopao "Američki prijatelj" pogotovu što se u celoj priči sve vrti oko Nikolasa Reja koji je bio baš velika faca i sjajan reditelj. A što se tiče mojih favorita po pitanju Vendersa na prvom mestu je "Nebo nad Berlinom", zatim slede "Američki prijatelj" i "Pariz Texas".

    ОдговориИзбриши
  3. No da ne skrećem sa teme, Fassbinderov "Svi drugi se zovu Ali" jeste topao film i drago mi je da delimo isto mišljenje:)

    ОдговориИзбриши
  4. Nebo nad Berlinom je dobar, al ima taj usud "filma koji mora da ti se svidi" pa onda i užitak ispadne ko upisivanje u knjigu gostiju :) morala bi opet da pogledam

    ОдговориИзбриши
  5. a za Hercoga, on je, za razliku od Vendersa čiji su mi novi filmovi (npr. onaj Land of plenty) baš ništa posebno, pokazao da je opstao. pala sam na dupe posle dokumentarca Susreti na kraju sveta, o onim naučnicima na antarktiku, posebno mi se svideo onaj što je zadužen za pingvine:)

    ОдговориИзбриши
  6. Tu ste :) Fasbinder je meni bio prava faca, jos od prvih filmova (Ljubav je hladnija od smrti, Americki vojnik, Zabar) pa dalje..Upoznah se sa njim preko Veronike Fos davno na RTSu i od tad ljubav cveta. :))

    Od spomenute gospode:
    Venders: Lisabonska prica/Nebo
    Hercog: Agira/Srce od stakla (mada je kod ovog posebno tesko odvojiti)

    Novije Vendersove nisam ni gledala, dok Hercog ne prestaje da me zadivljuje i zabavlja :) Ima tu jos nekih mladjih nemaca..

    ОдговориИзбриши
  7. Hercog i dalje ima šta da kaže. Zaista ne prestaje da iznenađuje. Što se tiče Vendersa od njegovih poslednjih filmova meni se baš dopao DON'T COME KNOCKING u kojem sam ponovo mogao videti sjajnog Sema Šeparda u pravom izdanju i Džesiku Lang zbog koje bih izdao kult obožavanja (devojačke)mladosti.

    ОдговориИзбриши

  8. genije i ludak. drvosjeca i najfiniji tesar. nista slično u njemackoj, a ni evropskoj kinematografiji, nije se još pojavilo. Betoven filma.

    ОдговориИзбриши