U kalifornijskoj pustinji Mojave živi čovek po imenu Don Van Vliet. Posvećen je slikarstvu i svojoj ženi. Priča se da boluje od neke teške bolesti. Sklonio se osamdesetih od očiju javnosti, na isti onaj način na koji se u brda Nju Hempšira sklonio i pisac Dž.D.Selindžer. Verovatno mu je bilo svega preko glave. Želeo je da pronađe sopstveni mir koji se po odabiru ekscentričnog gospodina Don Van Vlieta mogao osetiti jedino u srcu pustinje. To je priča koja nije toliko bitna i toliko poznata, i koja na kraju krajeva nije dobila svoj epilog, ali prava priča o Don Van Vlietu zapravo počinje 1941.godine u Los Anđelesu gde se rodio. Odrastao je u zanimljivom okruženju gde je njegova umetnička dečačka kreativnost brzo uočena od strane nastavnika. Kažu da je kao dete umeo da valja figure od gline tako da su svi tipovali da će jednog dana postati vrhunski kipar. Međutim sudbina je htela da njegovi roditelji (prosečni Amerikanci) odbiju stipendiju koja je nuđena malom Vlietu za studije umetnosti u Evropi. Preselili su se u Lancaster gde je Vliet pošao u High School. Kao i svaki normalan klinac počeo je da se interesuje za blues, jazz i rock and roll muziku. U školi upoznaje čoveka po imenu Frank Zappa sa kojim se skapirao na keca, pritom nemajući pojma da će taj susret za tridesetak godina golicati mnoge radoznale kritičarske njuške, koje su se pitale ko je na koga imao veći uticaj, Zappa na Vlieta ili Vliet na Zappu. Na kraju krajeva, to više nije ni bitno, jer su u svakom slučaju i jedan i drugi apsolutni geniji. Don Van Vliet je tada postao CAPTAIN BEEFHEART, naučio je da svira saksofon, harmoniku i gitaru i tajnom bratstvu rokenrola ostavio neprocenjive albume. Njegov uticaj na dalji razvoj rok muzike je nemerljiv i bitan isto onoliko koliko je bitan uticaj Velveta, MC5 ili The Stooges.
Captaina Beefhearta sam otkrio negde pred završetak Gimnazije jer se, igrom slučaja, našao na kompilaciji jedne nasnimljene TDK kasete koju sam maznuo (posudio bez pitanja) na nekoj žurci u srednješkolskom internatu u Kruševcu. Bile su tu pesme "Sure 'Nuff 'n Yes I Do" i "Zig Zag Wanderer" sa albuma Safe As Milk. Bio sam fasciniran, jer sam tada bio veliki ljubitelj rhytham and bluesa, ali to što je radio Captain Beefheart je bilo više od običnog bluesa. To je bio nekakav divlji mojo blues koji vas je direktno vodio u voodoo močvare u kojima su umirali junaci Hilovog filma "Južnjačka uteha" ili memljivi hotel u kojem je Miki Rurk divljački vodio ljubav sa Lizom Bone u filmu "Angel Heart". To je bio trenutak kada sam shvatio da je vreme za novo putovanje i polako sam počeo da otkrivam bendove koji su javno isticali Beefhearta kao najvećeg uzora. Bili su to ljudi iz bendova Meat Puppets, Dionosaur Jr., Soundgarden. Prošlo je od tada prilično godina, ali strast koja se budi pri slušanju Beefheartove muzike i dalje ne jenjava. To je dokaz da je čovek odradio pravu stvar. Zato sam siguran da je Bog umešao prste u situaciji kada su njegovi priprosti roditelji rešili da odbiju evropsku stipendiju. Don Van Vliet je ušao u istoriju na teži način ali pravi.
Diskografija:
* Safe as Milk (1967)
* Strictly Personal (1968)
* Trout Mask Replica (1969)
* Lick My Decals Off, Baby (1970)
* Mirror Man (1971)
* The Spotlight Kid (1972)
* Clear Spot (1972)
* Unconditionally Guaranteed (1974)
* Bluejeans & Moonbeams (1974)
* Shiny Beast (Bat Chain Puller) (1978)
* Doc at the Radar Station (1980)
* Ice Cream for Crow (1982)