Sve što sam stariji, sve više mi prijaju
autobiografske knjige. Imam utisak da u toj jednostavnoj formi, dobijam mnogo
toga što me čini srećnim čitaocem. Svako ima neke svoje heroje i heroine koje
bi želeo da upozna malo bolje od onoga, kako ih je upoznao kroz njihova
konkretna dela. Zato su autobiografije-memoari književna forma, koja nam
omogućuje da dobrim delom zavirimo u živote tih ljudi, kojima se divimo na ovaj
ili onaj način, kao i u epohu kojoj su pripadali. Čuvena grčka glumica Melina
Merkuri je svoju autobiografiju Rođena
kao Grkinja napisala 1971.godine. Naslov je uzet iz njene izjave koju je dala
pošto su joj vlasti pukovnika Patakosa oduzele državljanstvo i zabranile
povratak u Grčku. Melina Merkuri je tom prilikom rekla: „Rodila sam se kao
Grkinja i umreću kao Grkinja. A gospodin Patakos je rođen kao fašista i umreće
kao fašista.“
Kakva je bila Melina Merkuri? Zanosna, okata, helenski
lepa, hrabra, luckasta, talentovana, divlja, pametna, emotivna, pravedna,
slobodoljubiva. Bila je unuka Spirosa Merkurisa, čoveka koji je trideset godina
bio gradonačelnik Atine, nestašna sestra čiju je čast često morao braniti njen
rođeni brat, ćerka zavodnika Stamatisa, žena Žila Dasena, prijateljica Manosa Hadžidakisa,
Mikisa Teodorakisa, Nikosa Kazancakisa, Grete Garbo i Fransoa Sagan. Velika glumica,
političarka, ministarka kulture. Njena lična istorija se prepliće sa istorijom
Grčke. Ona govori o svom životu kao žena, kao umetnica i kao Grkinja. Ono što takođe
može biti zanimljivo srpskom čitaocu je uvid u zajedničko balkansko iskustvo i
odnos velikih sila prema ovom delu sveta koji se nije promenio do danas.
Melina Merkuri je kao glumica ostavila za sobom dubok
trag, kako u grčkom pozorištu, tako i u grčkoj kinematografiji. Završila je
Nacionalnu školu glume u Atini i u početku igrala isključivo u pozorištu, ali
posle uspeha doživljenog ulogom u Kakojonisovom filmu Stela (1955) i
planetarnog uspeha filma Žila Dasena Nikad nedeljom (1960) postaje prava filmska
diva. Za ulogu prostituke Ilje u pomenutom Dasenovom filmu dobija nagradu u
Kanu i nominaciju za Oskara. Bila je veliki borac protiv nepravde i dikatorskih
režima koje su podržavali Amerikanci u njenoj zemlji. Radila je na očuvanja
nacionalnog kulturnog blaga Grčke i zalagala se za vraćanje opljačkanog kulturnog
bogatstva koja se nalaze u britanskim muzejima.
Rođena kao Grkinja je knjiga koja ostavlja prijatan
utisak i mnogima može biti inspirativna, pogotovu ako se spremate na put u
Grčku, tu prelepu zemlju u kojoj sunce drugačije sija.
„Roditi se kao Grk znači biti pod neobičnom kletvom.
Za veliki broj ljudi to znači da si lično sagradio Akropolj, podigao Delfe,
izumeo pozorište, izrodio ideju demokratije. A zapravo si siromašan, mnogi od
tvojih rođaka ne znaju da čitaju, a tek što si okusio demokratiju i
nezavisnost, oteli su ti je strani zaštitnici i njihovi grčki hamali.“
„Odakle da počnem da pričam o Manosu
Hadžidakisu? Od njegovog šarma? Taj šarm me je osvojio još od prvog puta kada
smo sarađivali, kad je pisao muziku za komad Elektri priliči crnina...U svakom
slučaju, za sada ću se ograničiti na Manosovu borbu za grčku muziku. Učinio je
da slušamo buzuki. Bitka nije bila laka. Morao je da se sukobi sa našom
srednjom i višom klasom. Prezirali su muziku buzukija jer su njeni izvori bili
turski, a oni su insistirali na tome da su Evropljani. Njihova posvećenost
Atini bila je u suštini lažna jer bi više voleli da je ona London ili Pariz.
Ali Manos se borio. Borba ga je vodila u mračne taverne na obali Pireja i u
radnička naselja Atine i Soluna. Mnoge od njih su bile male. Neke su imale
svega tri ili četiri stola, ali sve su imale bar jednog čoveka koji svira
buzuki. Manos je uletao u njih sa groznicom arheologa koji je na pragu da
otkrije neki važan lokalitet. Slušao je pesme u udžericama, pesme robijaša i
ljudi koji su uzimali drogu, pesme o zatvoru, o nevoljama sa policijom.“
„Mnogo puta smo se razočarali. Mnogo puta smo se
osramotili. Ali postoje sunce i more i sećanje na sve one dobre ljude koji su
umirali za slobodu Grčke, da nam pruže novu nadu. Možda će nove nade doneti
nova razočaranja, ali iz čistog helenstva naći ćemo način da se nada ponovo
rodi.“