Volim filmove koji me na kraju zakucaju
porukom koja je jasna, nedvosmislena i jaka. Porukom koja je precizna kao
nekakav „dum-dum“ metak koji razara lobanju jednom od loših momaka u ovom
genijalnom filmu. Ipak, kako reče stari Džon Ford, da ga parafraziram,
fimmejkeri ne treba da prenose poruke jer nisu poštari, već bi trebalo da
pričaju priče. Ovde svakako imamo priču i to je ono što je najvažnije. Iako na
samom početku sve izgleda kao da gledate neki od ranijih radova Stiva Karvera,
ovde ipak imamo nešto neuobičajeno. Brazilski režiser Kleber Mendonca Filho i Julian
Dornelles, koji je radio kao scenograf na Filhovom prethodnom filmu Aquarius,
potpisuju ovo autorsko delo koje vam se na samom startu može učiniti konfuznim
i besmislenim, ali kako se radnja bude razvijala shvatićete da gledate nešto
što ranije niste videli. Bar ne na ovakav način. Prepoznaćete uticaje Glaubera Roche, Serđo
Leonea i Džona Karpentera, zatim holivudskog B filma, ali i magičnog realizma
latinoameričke književnosti, kao i jednog felinijevskog pogleda na svet, koji
je mnogim evropskim autorima (Emir Kusturica, Alice Rohrwacher) bio
inspiracija.
Bacurau je malo mestašce u nekoj
brazilskoj vukojebini. Nema ga čak ni na karti, niti ga prepoznaje Google Earth
aplikacija. Tamo žive neki ljudi u skladu sa svojim običajima, verovanjima,
kulturom i svim onim pravilima koje jednu zajednicu čine istom u ljudskom
smislu, ali posebnom u kulturološkom. Samim tim u pitanju je jedna folklorna
drama sa elementima distopijske fantastike, vesterna i političke satire. Na
početku filma je naglašeno da se sve dešava „za nekoliko godina“, dakle u
bliskoj budućnosti. Tereza se sa jednim
koferom vraća u rodno mesto. Odnekud je dovozi tip koji redovno snabdeva selo
pijaćom vodom iz kamionske cisterne. Tereza je došla kako bi prisustvovala
sahrani bake Karmelite, koja je bila nekakva mater familias mesta
Bacurau i vračara koju su svi poštovali. Na samom početku saznajemo da selo ima
problema sa vodom, jer je u susednom mestu sagrađena brana, došao je investicioni
kapital sa strane i lokalni moćnici iz Siera Verde su im zatvorili ventile. Kolonojalni
kapitalizam u čistom obliku, bahatost kompradora oličena je u liku političkog
kandidata iz Siera Verde, koji se meštanima Bacuraua, zarad prikupljanja
glasova udvara tako što im poklanja lekove i robu kojoj je istekao rok
trajanja. Međutim, meštani su tvrdi u svom odbijanju, što je sluge kapitala
navelo da u skladu sa pravilima globalnog političkog kodeksa moćnih, organizuju
čišćenje Bacuraua. Tamo žive neki neposlušni ljudi i sve ih treba pobiti. Ukidaju
im mobilnu mrežu i internet, zatim u celu priču ulazi nekakva paravojna
američka formacija, koju predvodi tip kojeg glumi sjajni Udo Kir. Onda kreću
akcija i pucačina, koje se završavaju u krvi.