FIL(M)OVANJE 21

 The Continental: From the World of John Wick -  Albert Hjuz i Šarlot Brendstrom (2023)

Ova mini serija od tri epizode, svaka u trajanju kao jedan bioskopski film iz osamdesetih (najviše sat i po), zapravo je prikvel filmskog serijala Džon Vik, ali odmah da vam kažem bolje je i nemojte odustajati na keca ako ne volite Džona Vika (ja ga ne volim). Ovo je skroz drugačije. Prvu i treću epizodu je režirao Albert Hjuz, drugu epizodu Šarlot Brendstrom. Radnja je smeštena u prljavi stripovski, domaštani Njujork iz sedamdesetih i govori o vremenu kada je Vinston Skot (Ian MekŠejn) preuzeo upravljanje nad Kontinentalom, čuvenim hotelom za plaćene ubice, koji se posle provlači kroz serijal o Džonu Viku. Otimanje hotela je deo osvete Vinstona Skota prema  Kormaku O 'Konoru (Mel Gibson) koji mu se zamerio po više osnova, ali neću da otkrivam previše. Vinston skuplja ekipu sa raznih strana, gomilu zanimljivih likova, i onda kreće ludačka akcija koja je glavni adut priče. Sve to na visokoj temperaturi do tačke ključanja, mešavina Kill Billa sa gajričijevskom groteskom, kung fu-noir-blaxploitation prelivi i funk-soul sosevi, skroz nadrkano ali sa šarmom. Čak i kad vam se učini da je nešto glupo, zapravo nije. Osim toga, špica je sugestivna i dopamin odmah krene da se luči, jer pesma “Hard Times” Baby Hueya je jedna od himni američke crnačke muzike iz sedamdesetih i pukne te odmah na početku, ako si poklonik. Ostaje žal što likovi nisu bolje skrojeni, pogotovo glavni, jer ovo je moglo da bude savršenstvo, ali ja sam se nekako vezao za crnačku ekipu (Hjubert Point-Di Žur i Džesika Alejn) i ribu pandurku (Mišel Prada) jer su najubedljiviji, ali ne zaostaje ni pandur švaler kojeg igra Džeremi Bob. Jako mi je bilo čudno da gledam Mela Gibsona kao negativca, nisam navikao. Saundtrek je odličan, od Santane do Silvane (Done Samer) i tvrdog funka "za nas crnce". Ideološka komponenta je neizbežna, može se prepoznati, u duhu je vremena i dešavanja koja su promenila svet i Ameriku, ali bez udubljivanja, jebeš sve to, poenta je u dobroj filmskoj vožnji.

DE PALMA -Noa Baumbah i Džejk Paltrou (2015)

Dokumentarni film "De Palma" je nastao posle razgovora, koje su nedelju dana Noa Baumbah i Džejk Paltrou vodili sa De Palmom u Njujorku tokom 2010. godine. Sve su to zabeležili kamerom i posle nekoliko godina shvatili da se od toga može sklopiti dokumentarac. Bilo mi je čudno, otkud Noa u toj priči. Da je snimio film o Vudiju Alenu ne bih se iznenadio, ali De Palma i Baumbah "dva su sveta različita". Ipak, film nije ispao tako loš. Pomalo konfuzan i pretrpan informacijama ali nije mi otkrio ništa što već nisam znao o Brajanu De Palmi. Otkrio mi je samo da sam prestao da ga pratim posle "Misije Mars" (2000). Iako mi je jedan od omiljenih režisera, prestao sam da gledam njegove filmove u XXI veku. Kad stvaralac ne shvati da je došao trenutak "da okači alatku o klin" i povuče se dostojanstveno, onda se povlače najveći fanovi. Načuo sam da je "Crna Dalija" neslavno prošla i to me je rastužilo. Odličan krimi roman Džejmsa Elroja trebalo je da dobije dostojno filmovanje, kao što, bez svake sumnje, De Palma zaslužuje bolji i kompleksniji dokumentarni film o sebi i svom stvaralaštvu od ovog. Naime, Baumbah i Paltrou su se zadovoljili opštim mestima o režiseru, "koji je u početku bio Godar, pa posle toga Hičkok". Nisu uspeli da izvuku iz njega ni nagoveštaj tajnovitosti stvaralaštva, eros koji jednog umetnika i njegov opus čini tako velikim i zanimljivim. Ovde je vidljiv samo površinski sloj. Kad režiser razgovara sa režiserom uvek mi je na umu razgovor između Trifoa i Hičkoka. Uostalom, kada se samo prisetimo kadrova iz filmova "Sestre", "Keri", "Obučena da ubije", "Pucanj nije brisan", "Karlitov put", "Nesalomivi", znamo da je u pitanju veliki filmmejker, zato mi je ostao osećaj da je ovaj dokumentarac nedovršen.

RACE WITH THE DEVIL - Džek Steret (1975)

Race with the Devil (1975) Džeka Stereta ima sve vrline i sve "mane" eksploatacijskog filma iz sedamdesetih i zato je neodoljiv. Steret je inače bio poznat kao veteran niskobudžetnih filmova, ljubitelj motorcikala i tvrde akcije. Ovde je uspeo da napravi ekscentričan spoj roud-akcije i horora. 

Rožer (Piter Fonda) i Frenk (Voren Outs) su ortaci koji sa ženama (Loreta Svit i Lara Parker) kreću na putovanje bespućima američkih drumova, modernim kamperskim kombijem. Tokom jednog noćnog predaha, mimo glavnih drumova, negde u Teksasu, slučajno su naletetli na satanistički ritual lokalnih meštana. Videli su ono što nisu smeli da vide i kreće akcija.

Fil(m)ovanje 20

 MAESTRO - Bredli Kuper (2023)

Bredli Kuper je poželeo da bude umetnik intelektualac. Nemam ništa protiv čoveka, igrao je u nekim dobrim filmovima, simpatičan je glumac, ali prethodnim filmom, „Zvezda je rođena“, pokazao je da nije neki režiser. Ipak, to ga nije obeshrabrilo, rešio je ponovo da režira. U produkciji Netflixa, pretpostavljam sa solidnim budžetom, Kuper je snimio biopik posvećen Lenardu Bernštajnu. Sebi je dodelio glavnu ulogu, verovatno sa namerom da uđe u trku za Oskara. Ta nagrada je još uvek u Holivudu važna, iako van zidina Vavilona, izaziva sprdnju među ozbiljnim bioskopskim filmofilima, ali i među blaziranom skorojevićkom publikom festivala evropskih i egzotičnih filmova. Ipak, trka za Oskarom nije uspela. Kuper se vratio kući praznih ruku. 

Prvi deo filma, nekih sat vremena, umalo nisam prokrvario od dosade. Još taj rediteljski zahvat sa crno-belim filmom, dramom sa mjuzikl ispadima, toliko je neubedljiv i pretenciozan, što mi je očigledno ukazalo da je Kuper zapao u opasno stanje samozadovoljstva. Malo je falilo da odustanem u potpunosti od gledanja. Ipak, ostao sam kad je krenulo nešto da se dešava, a to je bilo posle tih prvih sat vremena. Od momenta kada je krenula drama između supružnika, Keri Maligen koja igra Bernštajnovu suprugu, glumicu Felisiju Mantalegre, malo vadi stvar i film dobija zamajac. Njena uloga je daleko superiornije izvedena, pa kad se već dodeljuju te nagrade, mogla bi da se nagradi Maligenova bez problema. Ono što je dobro u filmu to su delovi u kojim je Bernštajn prikazan kao stvaralac. On je bez sumnje bio veliki umetnik i to nije sporno. Scene dirigovanja orkestrom i horom, kada izvode Gustava Malera, same po sebi su savršene i one filmu daju dignitet. Takođe je jako ubedljivo prikazano i odigrano suočavanje Felisije Mantalegre sa bolešću i patnja cele porodice koja je potom usledila. Bernštajnov homoseksualni, odnosno biseksualni identitet je u odnosu na sve to prenaglašen. On jeste važan za razumevanje njega kao ličnosti, i braka koji je imao sa Felisijom, ali ne toliko koliko je taj segment obrađen u samom filmu. Pojele su ga druge drame, tako da je ostao da visi sam za sebe ili donekle kao uzrok Felisijinog gašenja u njihovoj ljubavi, odnosno krizama ljubavi. Nije to baš jasno i uverljivo prikazano. Ne verujem da će mi ovaj biopik ostati dugo u sećanju. Iskustvo sa nekim sličnim filmovima mi govori da sam ih brzo zaboravio.

LOGAN - Džejms Mangold (2017)

Odbijao sam da pogledam ovaj film poslednjih šest godina osećajući neverovatan animozitet prema marvelizaciji Holivuda. Sigurno sam bio u pravu za veliki broj takvih filmova. Međutim, po pitanju "Logana" sam se zajebo, iako sam verovao svim drugarima koji su ga hvalili. Ovo je jedan vrhunski akcioni SF paklenog tempa, koji direktno evocira uspomenu i na neke velike vesterne, a ujedno dekonstruiše žanr stripovskog superherojskog filma. Zato je jedan od najznačajnijih superherojskih filmova ikada snimljenih. Džejms Mangold je pokazao da je dostojan naslednik velikih režisera akcije. I ona referenca na Šejna, srce da ti se stegne. Opak film ( za nas male veseljake!!!).

TUTSI - Sidni Polak (1982)

Reprizirao sam ovih dana, između ostalog, "Tutsi" (1982) Sidnija Polaka, koji je lepo ostario. Film je na neki način prikazao problem nerazumevanja među polovima kroz fenomen prerušavanja, odnosno transvestije. Motiv prerušavanja Majkla Dorsija (Dastin Hofman) je dobijanje uloge u TV sapunici. Kreće zaplet 'screwball' komedije u kojoj muškarac ima problem kako da se obračuna sa drugim muškarcima koji se motaju oko žene u koju je zaljubljen (Džesika Lang) i kako da se odbrani od potencijalnog tasta i matorog kolege glumca koji bi želeli da smuvaju Tutsi, odnosno njega. Pored Hofmana i Džesike Lang, u filmu igraju Bil Marej, Dabni Koleman, mlada Đina Dejvis, Sidni Polak, Čarls Durning. "Tutsi" je stvarno dobar izbor za novogodišnji i božićni kućni bioskop.

ISTERIVAČ ĐAVOLA - Vilijam Fridkin (1972)

Kako nas je tokom 2023. godine napustio Vilijam Fridkin, sinoć sam posle mnogo godina reprizirao „Isterivača đavola“. To je i dalje fascinantan film, ali ne toliko strašan koliko mi je bio nekada ranije. Prolog koji je snimljen na arheološkom nalazištu u Iraku, moćan je u svakom smislu. Otvara priču misteriozno i zlokobno, uvodi nas na pravi način u film koji je danas kult, kako među ljubiteljima, tako i među onima koji ne ljube horore. Majstorski režiran, sa dobrim ritmom i atmosferom, sjanim ulogama Elen Berstin, Linde Bler, Maksa von Sidoua, Džejsona Milera i uvek harizmatičnog i neponovljivog Li Džej Koba. Tačnije, Li Džej Kob je svojom epizodom ovde progutao sve glavne zvezde. Scena šetnje Elen Berstin ulicama Džordžtauna, dok u pozadini kao muzička podloga ide kompozicija „Tubular Bells“ Majka Oldfilda, vrhunski je vizuelno-zvučni užitak. 

Frka koja se te godina digla oko filma, danas je više nego simpatična i smešna, i naravno sve vreme je išla u prilog samom filmu. Feministkinje su mrzele film jer je navodno prikazao mušku noćnu moru ženskog puberteta, odnosno prikaz ženske seksualnosti kao opsednutosti, dok su muškarci sveštenici mučili malu Regan, ne bi li je vratili u preseksualnu nevinost. S druge strane, vernici katoličke crkve su posećivali svoje sveštenike i tražili od njih da sprovedu čin egzorcizma kad bi posumnjali u sopstvenu zaposednutost ili u nekog od bližnjih. Gužve u bioskopima, kolabiranje tokom projekcija, kofice za povraćanje, samo su neke od manifestacija koje su pratile histeriju oko Fridkinovog filma. Jedina stvar koja mi je ostala nerazjašnjena je u vezi sa sveštenikom Demianom Karasom. S obzirom da je poreklom Grk, sa grčkim prezimenom (dakle i otac mu je Grk), čija majka negde u Bronksu govori grčko-engleski (dakle prva generacija imigranata), otkud on u jezuitskim redovima. Ili je prodao veru za večeru, ili se o tome nije vodilo računa, ili među Grcima zaista ima Lojolinih sledbenika? Ne znam odgovor. Svakako, film je remek-delo.