Tamo negde, krajem osamdesetih, kada svet još
nije bio preplavljen velikim tehnološkim inovacijama, internetom,
danloudovanjem i ostalim korisnim koještarijama, bio sam ubeđen da su video-rekorderi
i VHS kasete vrhunac onoga što nam tehnika može ponuditi. Video klubove sam
doživljavao kao nova svetilišta i potrudio se da preko letnjeg raspusta nađem
posao u jednom, kako bih mogao besplatno da gledam filmove. To sam i učinio.
Svako od nas je u to vreme imao svoje omiljene glumce i heroje. Klint Istvud, Robert
De Niro, Džek Nikolson i Al Paćino su već predstavljali opšte mesto u ukusu
jednog filmofila. Tragali smo za onima koji su pomalo skrajnuti, a koji ni po
čemu ne zaostaju za svojim kolegama koji su već ovenčani brojnim priznanjima,
slavom i ljubavlju fanova iz svakog kutka planete Zemlje. Od nekoliko njih,
koji su se nalazili na mojoj listi, prednjačio je Nik Nolti.
Rođen je 8. februara 1941. godine u Omahi, Nebraska.
Kao klinac je želeo da postane profesionalni igrač američkog fudbala, i posle
završetka srednje škole, pokušavao je na sve moguće načine da upiše neki koledž
kako bi se preko fudbalske stipendije dokopao i obrazovanja. Promenio je nekoliko
koledža u Arizoni i Južnoj Kaliforniji, pravio raznorazne gluposti, igrao
basket, bejzbol, radio u fabrici piva, otkrio čari alkohola, ali ujedno i
lepotu umetnosti. Čitao je knjige i gledao filmove. Međutim, njegova nemirna
priroda mu nije dala mira i umalo nije zaglavio dugogodišnju robiju zbog
prodaje falsifikovanih isprava. Opšte je poznato da je do 2003. godine bio
sklon skandalima zbog zloupotrebe alkohola i drugih opojnih supstanci. Kao
svaka živa duša, shvatio je da čovek bez poroka nije čovek. S obzirom da
svevišnji voli grešnike velikog srca, sudbina ga je odvela na daske koje život
znače u čuveni teatar Paseda Playhouse, a potom u glumački studio Stele Adler u
Los Anđelesu. Od 1969. do 1975. je igrao nezapažene epizodne uloge na
televiziji, ali sreća mu se osmehuje već naredne 1976. godine kada je briljirao
u TV seriji Rich Man, Poor Man. Tada mu je karijera krenula uzlaznom putanjom,
koju je strpljivo, sa usponima i padovima, gradio do današnjih dana.
Imajući u vidu da je Nik Nolti autentična ljudina pravog holivudskog filma, harizmatičan, istovremeno sirov i nežan, talentovan i jedan od onih koji rade za kameru, a ne kamera za njih, teško je izdvojiti u kojim je ulogama bio veći od samog Nika Noltija. Meni se po prirodi stvari i ličnim afinitetima prvo nameću Hilovi filmovi 48 sati, Još 48 sati i Ekstremna predostrožnost, zatim komedija Pola Mazurskog Klošar sa Beverli Hilsa, zatim potcenjeni Zbogom kralju Džona Milijusa, Princ plime Barbre Strejsend, Rt straha i Životne lekcije (New York Stories) Martina Skorsezea, Lorencovo ulje Džordža Milera, Potpuni obrt Olivera Stouna, Na ivici razuma Pola Šredera, Ratnik Gevina O' Konora.
Ukoliko se sećate njegove uloge slikara u
Skorsezeovoj epizodi Životne lekcije iz omnibusa New York Stories, Nik Nolti je
tu pokazao da ume da bude i rokenrol intelektualac, iako je to privatno odavno
postao. Hoću reći, da ovaj čovek nije samo šerif, pandur, klošar, taf-gaj, već neko
ko svojim značenjem nesumnjivo pripada planetarnoj pop kulturi, isto onoliko
koliko joj pripadaju Marlon Brando, The Rolling Stones, Šarlota Rempling ili
Serž Gejnzbur.