Svake godine
produkcija je sve veća, a sve je manje pravih filmova. Ovde prvenstveno mislim na onaj deo sveta odakle smo navikli da nam stižu dobri filmovi. Hvala Bogu što je Klint
Istvud još uvek živ i zdrav, i što je ove godine snimio jedan mali/veliki film
kojim otvaram svoju listu igranih filmova. Zahvaljujući piratskim internet
kanalima i filmskim festivalima koje ima Beograd, uspeo sam da
pogledam još neke filmove koji zaslužuju da se nađu na godišnjoj listi
Jorgoslovlja. Žao mi je što nisam stigao da pogledam u bioskopu nove filmove
Mela Gibsona i Denisa Vilneva, ali pretpostavljam da su ta dva upražnjena mesta
ostavljena za njih („Greben spasa“ i „Dolazak“). I ko zna za koliko sam dobrih filmova iz manjih kinematografija ostao uskraćen, ali o tome nekom drugom prilikom. Na listu su uvršteni i
najbolji dokumentarni filmovi koje sam uspeo da pogledam zahvaljujući
isključivo festivalima. Od znamenitih TV serija izdvojene su tri u kojima sam
posebno uživao. Sve se svodi, kao i uvek, na lični izbor, a liste su tada
provereno najzanimljivije i najraznovrsnije.
IGRANI
Dokumentarni
SERIJE
