среда, 21. новембар 2012.

OLOŠ



Juče su mnogi mediji objavili da su se predstavnici privrednika u Srbiji založili za izmene zakona o radu koji će omogućiti lakše otpuštanje. Tamo su sedeli domaći tajkuni i slinavili nad činjenicom da će po novom Zakonu o radu otpuštanje radnika biti otežano. Miodrag Kostić zvani Kole je čak prokomentarisao da mu je mnogo lakše papirološki da se razvede nego da otpusti radnika.

Čuj mali čoveče, kako reče nekada Vilhelm Rajh, vreme je da se probudiš i povratiš samopoštovanje. Ne daj ološu da te gazi. Dosta si trpeo svakave govnare. Buni se, ne daj na sebe! Šta ti drugo preostaje?! Ionako radiš samo za hleb i salamu. Niko ne može da ti oduzme osnovna prava, ako mu sam to ne dozvoliš. Vreme je za akciju!


8 коментара:

  1. a zašto bi poslodavac zaposlio radnika ako posle ne može da ga otpusti ako prestane potreba za radom?

    npr, niko neće zaposliti starijeg radnika za stalno jer ako opdane poslovanje mora da mu se isplati otprmnina za mnogo godina staža

    zato gomila kompanija uopšte ne zapošljava radnike nego ih angažuju preko agencija ili na određeno, ne žele uopšte da se upuštaju u rizike koje donosi naše radno zakonodavstvo

    nema ugovora za stalno, to je jedini rezultat


    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Marko,
      Poslodavac može uvek da da otkaz zaposlenom pod određenim uslovima. Uslovi moraju da postoje da ne bi došlo do zloupotreba. Što se tiče otpremnine, ona je logičan i pravičan sled.Svi znamo da većina poslodavaca/privatnika u Srbiji krši osnovna prava radnika. Retko ko od njih plaća prekovremeni rad, većina zaposlenih ima stalne radne subote, porodilje i trudnice su na udaru i tu često pljušte nezakoniti otkazi, mnogima se uskraćuje korišćenje celog godišnjeg odmora, a sa platama jedva sastavljaju kraj sa krajem.
      Država treba da pomaže privrednike i da stimuliše njihov razvoj ali to ne sme biti preko grbače radnika.
      Mislim da smo u globalnom selu na neki način svi mi radnička klasa. Svet se pretvorio u grozno mesto za život. Ako se nešto ne promeni, sve će veoma brzo otići u 3pm.

      Pozdrav

      Избриши
  2. osnovni problem je sto ovde ne postoji drustveni dogovor. neke pametna drustva kada su bila u krizi pribegavala upravo takvom dogovoru, izmedju sindikata poslodavaca i drzave (nazalost ovde je drzava i dalje glavni poslodavac).
    svi bi ovde trebalo da budu svesni alarmantnog stanja u kojem je privrede i da ponesu deo tereta pa i radnici. znas, je nisam od onih koji ce tvrditi da su radnici uvek u pravu.
    situacija kakva je sada upravo to nalaze sednemo, dogovorimo se i svi "daju besu".

    nazalost, niska drustvena svest to ovde ne dozvoljava, ovde "communal identity" na veoma niskom nivou. ili na srpskom, svako gleda svoje dupe.

    tema za malo duzi razgovor, al pazi, nailazi sezona kuvane rakije, pa ako si raspolozen...
    :)

    ОдговориИзбриши
  3. Može, ali ne pijem kuvanu, samo straight.

    Nego Vrabac, zar radnici već ne snose deo tereta? Većina njih radi za crkavicu. Ako tražiš od njih da pored toga još glasno kažu kako snose deo tereta jer se solidarišu sa stanjem u našoj privredi, dok gledaju gazde i političare kako se kurabecaju u luksuzu, mislim da je to najbrži put do ponovnog rađanja staljinističkog komunizma koji je maklo kome na ovim prostorima doneo dobro.

    Mislim da je dogovor nemoguć dok ne budemo imali državu i političare koje ne kontrolišu tajkuni.

    ОдговориИзбриши
  4. Interesanto je videti kako ovdašnji prepisuju od Evrope i de facto ograničavanje i/ili ukidanje prava radnika veoma lukavo pakuju u nekakve aktivne programe i politike zapošljavanja demagoški predstavljajući to kao "olakšavanje zapošljavanja" i "povećanje fleksibilnosti tržišta rada". U prevodu da bismo te lakše zaposlili moramo prvo da te lako otpustimo. To je ono Radovanovo Dođite nam opet... :)

    ОдговориИзбриши
  5. inače, miodrag kostić kole je veliki humanista i dobročinitelj koji mesecima već uporno lobira da se donese zakon koji će omogućiti uvoz genetski modifikovane hrane. naravno, on je glavni baja za uvoz ali njegova filantropija se ogleda u pribavljanju jeftinije hrane za radnike koja će im omogućiti bržu slobodu zvanu smrt.

    ОдговориИзбриши