недеља, 19. октобар 2014.

Jare u mleku - Jurij Poljakov (Zepter Book World)




Jurij Poljakov je danas glavni i odgovorni urednik „Literaturne gazete“ najstarijeg književnog časopisa u Rusiji čiji je osnivač bio Puškin. Pripadnik generacije ruskih intelektualaca iz osamdesetih, koja je bila svedok Perestrojke, rušenja komunizma i dolaska jednog novog vremena koje je trebalo da im donese dugo očekivanu slobodu. Šta se posle dogodilo, svima je poznato, ali o tome su lepo pisali književni tradicionalisti poput Poljakova, ali i postmodernisti poput Viktora Peljevina i Viktora Jerofejeva. Poljakov je za vreme sovjetske vlasti pisao kritičke knjige, tekstovi su mu bili zabranjivani, a posle 1991. bio je žestoka opozicija Jeljcinu.  Danas je jedan od ljudi koji se pita oko kulturne politike u Rusiji i čije mišljenje establišment uvažava.



Roman Jare u mleku je jedna urnebesno duhovita knjiga, koja pršti od spontanog cinizma, ironije, pronicljivosti, humora i apsurda. Na meti su književni život i književne strukture Moskve iz vremena tranzicije, iz vremena prelaska “niotkuda u nikuda“ (V.Peljevin). Na meti su pisci, kritičari, promoteri, njihova sujeta, čankolizje, foliraža. Na meti je i sama čitalačka publika. Pisac je vešto radikalizovao apsurd, i to do krajnjih granica, izgradivši spostveni stil koji se može definisati kao – groteskni realizam. Svoj roman je definisao kao “roman- epigram koji prikazuje satiričnu sliku života pisaca, i otvoreno obelodanjuje mehanizam kojim se formiraju virtuelni talenti i književne veličine.“
Glavni lik romana je jedna od onih inteligentnih, ali književno mediokritetskih protuva, koji “jajare“ u esnafu kojem pripadaju (ili se barem trude da pripadaju), a koji su, takođe, svesni da nisu u stanju da stvore delo vredno pomena. Jedne večeri, u toku kafanske pijanke, pala je opklada između naratora i jednog knjižara, da će narator od prve budale koja bude naišla napraviti književnu zvezdu kojoj će se diviti cela Moskva. Tako u njegov život ulazi Vitjok Akašin, fizikalac, koji ne ume da sklopi smislenu rečenicu dok govori, niti ume da čita kako treba, a sa pisanjem se snalazi koliko-toliko, tek za potpis. Ukoliko Vitka postane zvezda, narator dobija retku „Masonsku enciklopediju“ od knjižara, a ako ne uspe u tome, knjižar može koristiti njegovu gajbu za kurvarluk. Vitjok Akašin pristaje na igru, dobija novo odelo u kojem izgleda kao ekscentrična budala, Rubikovu kocku radi „odgonetanja kulturnog koda epohe“ i uči napamet fraze koje mu je narator osmislio. Posle toga kreće “luda vožnja“ u kojoj ćete kao čitalac sigurno uživati.
Ukoliko su vam se smučili lažni pevači i pevaljke bez sluha, političari od kojih marketing pravi mesije, očeve nacija ili kosmopolitske mirotvorce; lažni pisci iz kruga dvojke koje reklamiraju najbolji drugari sa takozvanih slobodarskih stanica, kao i svi oni od kojih su mediji napravili umetnike i heroje, a iza kojih, po pitanju njihovih dela, stoji jedna velika praznina, ovo je prava knjiga za vas.
Roman je u Rusiji doživeo 26 izdanja, a po njemu je 2003.godine snimljen igrani film. Kod nas je kao pozorišna predstava postavljen u Pozorištu mladih u Novom Sadu.
S obzirom da se bliži Sajam knjiga, evo jednog sigurnog zicera za ljubitelje dobre knjige.




6 коментара:

  1. Za one koji nisu citali jos jedna preporuka: nekadasni "samizdat" Venedikt Vasiljevič Jerofejev: "Moskva - Petuški". Citao ga u ratu, nasao na dnu neke gondole sa knjigama u biblioteci. Gogolj, Cehov, Dostojevski, Bulgakov, Kafka svi na jednom mjestu - i na kraju sam pisac. Fantazmagorija o sreci, nesreci, jednom dobu, politici..Romanticna farsa koja zavrsava kafkijanski...Ako ste procitali, procitajte opet, ista su vremena!

    ОдговориИзбриши
  2. Znam za delo ali nisam čitao. Potražiću u biblioteci. Ima jedna sjajna pesma koju je Marko Tomaš posvetio Venediktu Jerofejevu. Zove se Pismo Venjički. Ako naletiš na Tomaševu poeziju obrati pažnju.

    ОдговориИзбриши
  3. Đorđe, "Moskva - Petuški" ću ti dati na čitanje, ako je pronađem. Pouzdano sam je kupila, samo još da vidimo da li se i zadržala u kući.

    "Jare u mleku" je neverovatan roman! U svakom pogledu, ne samo književnom.

    Nažalost, ne znaš ruski (pretpostavljam), inače bi primetio da su i poneka imena simbolična, a SVA prezimena imaju značenje, što romanu daje posebnu draž, i nastavlja tradiciju "ruske škole". Sećaš se Marmeladova iz "Zločina i kazne"? Ima li boljeg prezimena za nekog "pekmezastog"? Da ne pominjem Červjakova iz "Činovnikove smrti" (červ je - crv). I tako dalje, i tako dalje.

    Kod Poljakova su prezimena, sva do jednog, aluzije na trenutno stanje društva, psihologiju, (ne)kulturne prilike u svetu (ne samo u Rusiji, seti se onih Nemaca, a pogotovo američkog kritičara u romanu), igre reči... Ali da bi se to shvatilo, ruski mora zaista dobro da se poznaje. Onda blagi, slatko-gorki osmeh ne silazi s usana od prve do poslednje stranice. To je tako fina ironija, jedan sloj iznad svih, i najtananijih iščitavanja i tumačenja.

    Sjajan roman. Od svega novog što sam pročitala u poslednjoj deceniji, ovo je ubedljivo najbolje delo - prodrma čoveka sasvim, izmesti ga iz korena i srcem, i dušom, i razumom. U najboljoj tradiciji ruske književnosti.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne znam ruski tako da nisam primetio te aluzije sa prezimenima. Sam prevod romana je, činim se, korektan. Inače rekoh skoro Maretu da sam do Jareta došao po vašoj preporuci od pre nekolikko godina. Knjiga je stigla u pravo vreme, taman kada sam se malo zasitio anglosaksonske književnosti. U svakom slučaju vredna preporuka sa vaše strane.

      Избриши
  4. Hvala veliko! Kkao si opisao, sutra idem da kupim. :)

    ОдговориИзбриши