Ko je bio Marko Nikolić Maare?
Bio je sin, momak, brat, prijatelj. To su
uobičajene uloge koje može imati svaki čovek. Neko se u takvim ulogama snalazi
ovako ili onako. Maare je bio neobičan čovek u običnom svetu. Običan svet je
bez takvih ljudi dosadan u svojoj običnosti. Oni ga čine uzbudljivijim,
inspirativnijim, smislenijim i boljim. Marko Nikolić Maare je sve to radio hrabro
i pošteno. Pouzdano znam da je bio valjan sin, nežan momak, divan brat i pravi
prijatelj. To je bio Maare. Da, ali nije bio samo to. Nikako nije bio samo to. Bio
je još štošta.
Maare je bio sizifovski nadničar pisane reči
koju je gotovo fiziološki osećao. Jedan od nastavljača tradicije beogradskog stila. Čitajući njegove tekstove i razgovarajući sa njim, mogli ste da se susretnete kako sa ozbiljnim opservacijama o Fukou, Jingeru ili Džejmsu
Kamerunu, tako i o doom metalu, garažnom rokenrolu, ćevapima ili poetici Šemse
Suljaković. Svetski putnik kroz filozofiju, istoriju, sociologiju, političke
teorije, pop kulturu, fudbal, basket, medije. I ne samo to. Maare je bio onaj ulični
hodač o kojem su pevali Iggy Pop i Zoran Kostić-Cane. Dorćolac i Karaburmac
zaljubljen u duh grada. Fajter koji je hrabro izlazio na crtu svakom umišljenom
intelektualcu. Prisustvovao sam polemikama u kojima je svojom erudicijom, argumentacijom
i vaspitanjem obično matirao protivnika. U razmeni mišljenja je svakome prilazio
sa poštovanjem i nije podnosio cinizam i podsmeh kojim su se obično služili
razoružani neistomišljenici. Voleo je ljude i prihvatao ih onakve kakvi jesu.
Maare je pušio Camel kao Filip Marlou. To mu se
slagalo sa karakterom. Ne Camel, već taj Filip Marlou. Taj usamljeni privatni
detektiv, nekorumpiran i nepotkupljiv, koji hoda kroz velegradsku noć i posmatra
sistemsko rasulo sveta i sveopšteg pakla. Oduvek sam imao utisak da su mu te
dimenzije bile mnogo jasnije nego nama.
Juče kada je prestalo da kuca to veliko srce,
shvatio sam da više ništa neće biti isto. Maare je sagoreo brzinom i snagom
kojom se davao svima. Takvi ljudi ne mogu drugačije. Zato plačem, jer suze su
muzika kojom ga pratim na neko bolje mesto na kojem ćemo se, verujem, jednog dana ponovo
videti i popiti nekoliko viskija.
Kerovođa o Maaretu OVDE
Prešlicavanje o Maaretu OVDE
Fridom o Maaretu OVDE
Stejsi o Maaretu OVDE
Нема коментара:
Постави коментар