Četvrti zid - Sorž Šalandon (Geopoetika)

Dobar roman, potresan. Sorž Šalandon je jedan od onih francuski levičara, intelektualaca, koji se na kraju balade nije pretvorio u ološa poput Bernara Anri Levija i sličnih protuva. Ostao je dosledan onim idealima u koje veruju ljudi humanističkog pogleda na život i svet. Novinar Liberasiona prvenstveno, koji je sedamdesetih na terenu pratio dešavanja u Iranu, Libanu, Somaliji i Avganistanu, kasnije u Irskoj. Prekaljen i živopisan, onako kako to može biti samo jedan reporter, koji je dobar deo života proveo na liniji vatre. S druge strane, u pitanju je čovek posebnog senzibiliteta, izuzetne kulture i obrazovanja, neko ko ume da gleda i ume da vidi, i da pronađe reči kojima bi opisao sve ono što je video.

Priča se vrti oko antičke tragedije Antigona. Libanski građanski rat, jedan grčki revolucionar jevrejskog porekla po imenu Sem, želi da postavi "Antigonu" u adaptaciji Žana Anuja, u zaraćenom Bejrutu. Znam, sve vam zvuči kao neka fondaška tema za ubiranje nagrada i sinekura, ali nije. Kako je određeni splet okolnosti sprečio Sema da ode u Bejrut, po prijateljskom zavetu na taj put kreće Žorž, rekao bih piščev alter ego. "Četvrti zid" je priča o obećanju, o granicama umetnosti, šta je stvarnost, a šta osnova naših individualnih identiteta. Da li će se probiti taj četvrti zid?! Osim toga, saznao sam nešto, da ne kažem naučio, o libanskom građanskom ratu, o kojem nisam znao skoro ništa. Licemerje velikih sila vidljivo onda, kao i danas. Zna se ko pali vatru i gde je najzgodnije zapaliti je. Sve smo videli, ako slepi nismo bili.