TO (It) - režija Endi Muskieti (SAD) 2017

„To“ Stivena Kinga došlo nam je drugi put kroz film. Onaj prethodni dolazak mi nije nešto legao. Sećam ga se kao kroz maglu. Ovaj novi je dobar. Bio mi je zabavan. Izgleda da mi je posle prve sezone serije „Stranger Things“ neviđeno proradio nostalgični refleks, pa sam počeo da priželjkujem sve što bi me moglo podsetiti na bioskop mog detinjstva. Reditelj ove pristojne ekranizacije se zove Endi Muskieti (ili Muščieti) i nije mi poznat. Prvi put se susrećem sa nekim njegovim filmom. Nije lako snimiti dobar horor, a pogotovu kada se režiser lati nekog kultnog proznog dela kao predloška. Tada je na klizavom terenu i lako može da se samoubije. Ovaj Muskijeti to zna, ali je svoj strah savladao tako što ga je ubio kroz likove sjajnih klinaca koji su uvek provereni recept za uspešan film. Naravno, samo kada su sjajni. Na pamet mi padaju klinci iz filmova „Gunisi“, „Ostani uz mene“ (Stand by me), kao i iz pomenute serije „Čudne stvari“ (Stranger Things).  Čak je pravo iz „Čudnih stvari“ ovde ušetao Fin Volfhard koji igra Ričija Tozijera (Kingov alter-ego u ovom slučaju). Posebno je upečatljiva uloga Beverli Marš koju je odlično odigrala Sofija Lilis. Tu bih prvenstveno pohvalio Muskietija koji se pokazao kao filmski znalac i izborom ove šarmantne Pegi Su skinuo kapu zvezdama tinejdž filmova iz osamdesetih, poput Keri Grin ili Anabet Giš ili Meri Stjuart Masterson. Klovna Penivajsa je odlično odigrao Bil Skarsgard. Možda jednog dana bude veliki glumac kao i otac. U svakom slučaju radujem se drugom poglavlju. Da se plašimo i oslobađamo straha. To je suština onoga što je Aristotel nazvao katarzom.