The Continental: From the World of John Wick - Albert Hjuz i Šarlot Brendstrom (2023)
Ova mini serija od tri epizode, svaka u trajanju kao jedan bioskopski film iz osamdesetih (najviše sat i po), zapravo je prikvel filmskog serijala Džon Vik, ali odmah da vam kažem bolje je i nemojte odustajati na keca ako ne volite Džona Vika (ja ga ne volim). Ovo je skroz drugačije. Prvu i treću epizodu je režirao Albert Hjuz, drugu epizodu Šarlot Brendstrom. Radnja je smeštena u prljavi stripovski, domaštani Njujork iz sedamdesetih i govori o vremenu kada je Vinston Skot (Ian MekŠejn) preuzeo upravljanje nad Kontinentalom, čuvenim hotelom za plaćene ubice, koji se posle provlači kroz serijal o Džonu Viku. Otimanje hotela je deo osvete Vinstona Skota prema Kormaku O 'Konoru (Mel Gibson) koji mu se zamerio po više osnova, ali neću da otkrivam previše. Vinston skuplja ekipu sa raznih strana, gomilu zanimljivih likova, i onda kreće ludačka akcija koja je glavni adut priče. Sve to na visokoj temperaturi do tačke ključanja, mešavina Kill Billa sa gajričijevskom groteskom, kung fu-noir-blaxploitation prelivi i funk-soul sosevi, skroz nadrkano ali sa šarmom. Čak i kad vam se učini da je nešto glupo, zapravo nije. Osim toga, špica je sugestivna i dopamin odmah krene da se luči, jer pesma “Hard Times” Baby Hueya je jedna od himni američke crnačke muzike iz sedamdesetih i pukne te odmah na početku, ako si poklonik. Ostaje žal što likovi nisu bolje skrojeni, pogotovo glavni, jer ovo je moglo da bude savršenstvo, ali ja sam se nekako vezao za crnačku ekipu (Hjubert Point-Di Žur i Džesika Alejn) i ribu pandurku (Mišel Prada) jer su najubedljiviji, ali ne zaostaje ni pandur švaler kojeg igra Džeremi Bob. Jako mi je bilo čudno da gledam Mela Gibsona kao negativca, nisam navikao. Saundtrek je odličan, od Santane do Silvane (Done Samer) i tvrdog funka "za nas crnce". Ideološka komponenta je neizbežna, može se prepoznati, u duhu je vremena i dešavanja koja su promenila svet i Ameriku, ali bez udubljivanja, jebeš sve to, poenta je u dobroj filmskoj vožnji.
DE PALMA -Noa Baumbah i Džejk Paltrou (2015)
Dokumentarni film "De Palma" je nastao posle razgovora, koje su nedelju dana Noa Baumbah i Džejk Paltrou vodili sa De Palmom u Njujorku tokom 2010. godine. Sve su to zabeležili kamerom i posle nekoliko godina shvatili da se od toga može sklopiti dokumentarac. Bilo mi je čudno, otkud Noa u toj priči. Da je snimio film o Vudiju Alenu ne bih se iznenadio, ali De Palma i Baumbah "dva su sveta različita". Ipak, film nije ispao tako loš. Pomalo konfuzan i pretrpan informacijama ali nije mi otkrio ništa što već nisam znao o Brajanu De Palmi. Otkrio mi je samo da sam prestao da ga pratim posle "Misije Mars" (2000). Iako mi je jedan od omiljenih režisera, prestao sam da gledam njegove filmove u XXI veku. Kad stvaralac ne shvati da je došao trenutak "da okači alatku o klin" i povuče se dostojanstveno, onda se povlače najveći fanovi. Načuo sam da je "Crna Dalija" neslavno prošla i to me je rastužilo. Odličan krimi roman Džejmsa Elroja trebalo je da dobije dostojno filmovanje, kao što, bez svake sumnje, De Palma zaslužuje bolji i kompleksniji dokumentarni film o sebi i svom stvaralaštvu od ovog. Naime, Baumbah i Paltrou su se zadovoljili opštim mestima o režiseru, "koji je u početku bio Godar, pa posle toga Hičkok". Nisu uspeli da izvuku iz njega ni nagoveštaj tajnovitosti stvaralaštva, eros koji jednog umetnika i njegov opus čini tako velikim i zanimljivim. Ovde je vidljiv samo površinski sloj. Kad režiser razgovara sa režiserom uvek mi je na umu razgovor između Trifoa i Hičkoka. Uostalom, kada se samo prisetimo kadrova iz filmova "Sestre", "Keri", "Obučena da ubije", "Pucanj nije brisan", "Karlitov put", "Nesalomivi", znamo da je u pitanju veliki filmmejker, zato mi je ostao osećaj da je ovaj dokumentarac nedovršen.
RACE WITH THE DEVIL - Džek Steret (1975)
Нема коментара:
Постави коментар