Suđenje čikaškoj sedmorici - Aron Sorkin (2020)

Ovaj film, osim što govori o sramnom procesu koji se vodio protiv sedmorice uhapšenih demonstranata na protestima u Čikagu, tokom održavanja Demokratske nacionalne konvencije 1968.godine, govori i o nekim zaboravljenim vrednostima za koje uvek vredi izaći na crtu. Hejden je, koliko sam skontao, jedan od onih levičara koji je verovao u gramšijevski marš kroz institucije. Delindžer je pak, s druge strane, bio radikalni pacifista i gandijevac, aktivista koji je verovao u nenasilne društvene promene. Inače čovek sa intelektualnim porodičnim pedigreom. Hofman i Rubin su bili hipici, anarhisti, odmetnici koji su verovali u utopiju. Tu je upao i Bobi Sil koji je bio vođa Crnih pantera. Ključna figura u celoj priči je Remzi Klark. 

Ebi Hofman je tragična ličnost. Igra ga Saša Baron Koen više nego odlično, ali nervirale su me te frizure kod njega i Džerija Rubina koje sve vreme ostavljaju teatarski, a ne filmski utisak. Njihove maske i kostimi izgledaju previše konstruisano i nacrtano za prave hipije. Više podsećaju na groteskne likove iz filma „Grubo buđenje“ koje su onomad igrali Erik Roberts i Čič Marin, nego na prave hipije, odnosno na ono kako su zaista izgledali hipici. Mogao je Sorkin taj deo da „prepiše“ iz Tarantinovog poslednjeg filma, a manje da se drži Spajk Lijevih prikaza epohe, ali hajde, to nije neka velika mana zbog koje bi moralo da se cepidlači. Krajnji efekat je bitan, a on je pozitivan. Ovo je jedan dobar film koji usput govori i o nekim važnim stvarima. S druge strane, inspirativan je i budi kod čoveka ta osećanja koja su mu potrebna za višeslojna pročišćenja. 

Ipak, Amerika poslednjih decenija nije u stanju da shvati neke stvari dublje, njima je draža slika od istine. Oni koji shvate suštinu, završe kao Ebi Hofman. Džeri Rubin je postao čovek sistema i završio na Vol Stritu. Hejden je nastavio marš kroz institucije. Remzi Klark je ostao dosledan u svojim borbama za pravdu i istinu. Sjajna uloga Majkla Kitona. Džozef Gordon- Levit u ulozi Javnog tužioca Ričarda Šulca takođe maestralan. Mark Rajlens u ulozi advokata briljantan. Nema ko nije dobro odigrao svoju ulogu.

Sve pohvale za Arona Sorkina koji je prvenstveno scenarista i iza sebe je ostavio nekoliko odličnih i nekoliko pristojnih filmova („Moneyball“ Beneta Milera , „Društvena mreža“ Dejvida Finčera, „Rat Čarlija Vilsona“ Majka Nikolsa, „Stiv Džobs“ Denija Bojla, „Nekoliko dobrih ljudi“ Roba Rajnera ), pa tek onda i reditelj koji se pre par godina u toj ulozi oprobao sa pokeraškom dramom „Molina igra“, filmom koji je imao zapažen bioskopski život. „Suđenje čikaškoj sedmorici“ je njegov scenario koji je trebalo da režira Stiven Spilberg, ali je igrom slučaja postao i njegov drugi rediteljski film. Odlični dijalozi, dobar ritam, perfektno dočarani likovi i epoha. Skidam kapu maestro Sorkin.