Kratki roman Kler Kigan “Sve te sitnice” (Geopoetika) podsetio me je na neke od onih starih, lepih i dirljivih keltskih tradicionala koje je izvodila irska grupa The Chieftains, kao i mnogi američki Irci kroz kantri balade. Drugi utisak, kojeg nisam mogao da se otrgnem tokom čitanja, u vezi je sa vremenskim okvirom. Naime, sve vreme sam imao utisak da čitam priču koja se dešava u nekim dikensovskim vremenima, ali koja je istovremeno svesna ili podsvesna posveta Džejmsu Džojsu, jer ta božićna atmosfera, sneg, melanholija ranjenih duša, zaista podseća na pripovetku Mrtvi. Tek kada je jedna od ćerki glavnog protagoniste Bila Ferlonga, trgovca ugljem i drvnom građom, poželela da joj Deda Mraz za Božić donese Levis farmerke i ploču grupe Queen, shvatio sam da se radi o savremenom dobu. Okrenuo sam knjigu i na poleđini video da je u pitanju 1985.godina. Ovo naravno nije nikakva primedba, naprotiv, to poigravanje sa vremenom i omažima Dikensu i Džojsu, daje priči vanvremensku dimenziju i uzdiže je u umetničkom smislu. Kler Kigan je spisateljica koja ima stila, proza joj je poetski efektna, setna. Ovom novelom Kler Kigan prikazuje važnost empatije dok plete priču o buđenju nevidljivog heroja, običnog čoveka koji uspeva da ljudskost stavi iznad očekivanja sredine i porodice . Osim toga, izrazito je kritička prema gresima katoličanstva i države Irske, jer se dotakla mračne teme o Magdalenskim vešernicama kojima je upravljala crkva, i u kojima su kao pralje-robinje završavale “moralno posrnule” devojke, koje ili nisu imale kuda ili je porodica želela da ih se reši. Poslednja Magdalenska vešernica zatvorena je 1996.godine. Ovo je, dakle, jedna božićna priča koja prikazuje licemerje crkve i pastve, malograđanštinu zajednice, ali s druge strane suštinski je hrišćanska jer nam pokazuje da nisu svi takvi i da uvek u makar jednom čoveku čuči ono iskonsko dobro što nam daje nadu da idemo dalje. Vidim da je po romanu snimljen film sa Kilijanom Marfijem čija je premijera bila nedavno na nekom festivalu. Drago mi je što sam prvo pročitao knjigu, pa tek onda saznao ovu informaciju, jer moj Bil Ferlong je bio sasvim drugi lik.
Нема коментара:
Постави коментар